Могућности телеасистенције у време пандемије ковид-19

Abstract

Пандемија ковида-19 изазвала је глобалну кризу, која је захтевалa реорганизацију свакодневице, a посебно је било изазовно прилагођавање измењеним условима живота за старије од 65 година. Предмет овог рада су могућности телеасистенције, као и препреке за њихово коришћење, у време пандемије ковида-19, пре свега за старије особе у Србији. Телеасистенција подразумева систем за побољшање квалитета живота старијих, као и других особа са тешкоћама самосталног живљења, посредством информационо-комуникационих технологија, односно даљинску кућну негу. Због својих социодемографских карактеристика, али и превентивних мера које су на њу примењене током ванредног стања 2020. године, старија популација спада у најугроженије у време пандемије ковида-19, а доминира међу корисницима телеасистенције у Србији.

The COVID-19 pandemic caused the global crisis, which required the reorganization of everyday life, and for those older than 65 years was especially challenging adaptation to the changed conditions of life. The subject of this paper are teleassistance opportunities, as well as obstacles for their use, during the COVID-19 pandemic, primarily for the elderly in Serbia. Teleassistance is a system for improving the quality of life of the elderly, but also other people with difficulties of independent living, through information and communication technologies, that is, telecare. Due to its sociodemographic characteristics, but also preventive measures applied during the state of emergency in 2020, the older population belongs to the most endangered during the pandemic, and dominated by teleassistance users in Serbia.