О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе
On the Ideological Roots of the Specific Programatic Solution of the Scene of Transfiguration of Christ in the Church of the Transfiguration in the Monastery of Zrze
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Симболички сложена фреска Преображења Христовог над главним улазом у цркву
Преображења у манастиру Зрзе (1368/1369; сл. 1)
обогаћена ликовима Богородице „Пантон хара“
са малим Христом и фигурама пророка, представља веома вредан и јединствен пример своје врсте у оквиру читавог опуса српске средњовековне
уметности (сл. 2). Тема овога рада јесте образложење таквог необичног иконографско-програмског припајања представе Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и ликова пророка
уз композицију Преображења односно слојевита
симболика и међусобна идејна веза између Богородице „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ), ликова
пророка и сцене Преображења, која стоји у основи таквог иконографског решења.
The church of the Transfiguration of Christ in the
Monastery of Zrze, located in the eponymous village
in western Macedonia, northwest of Prilep, on the
slopes of Mount Dautica, is the endowment of the
monk German, who, prior to becoming a monk, was
a nobleman of Tsar Dušan (fig. 1). His son Hajko,
who became a monk too, taking the monastic name
Hariton, must have died before 1368/1369, given the
fact that in that year his sons Pribil and Prijezda, together with their mother, decorated the church - in
which he was already laid and which he built - with
frescoes, which is noted in the inscription on the west
wall of the narthex.
In the lunette above the entrance to the catholicon
of the monastery of Zrze, in a shallow niche, on the
fresco layer dating from the 14th century (1368/1369),
the composition of the Transfiguration of the Lord Jesus Christ has been preserved, surrounded by the image of the Mother of God «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» with
the small Christ and the figures of the ...eight prophets
in the archivolte (fig. 2, 3, 4). This kind of iconographic and programmatic enrichment of the scene
of Transfiguration is unique in Serbian medieval art.
The topic of this paper is the theological explanation
of this unusual iconographic-programmatic merging
of the Mother of God “Panton hara” and the figures of
prophets with the composition of the Transfiguration
into one conceptual whole, i.e. the layered symbolism and mutual ideological connection between the
Mother of God “Panton hara”, the figures of prophets
and the Transfiguration scene. It has been concluded
that this solution most directly relies on and is explained by the text of the service of the feast of the
Transfiguration of Christ. The text of the service of
the Transfguration feast points out that “the One who
once appeared to Moses on Mount Sinai and said:
‘I am Who I am’ is the same One who showed His
original form illuminated by rays, the One seen by
Moses and Eliah on Tabor, the God born from the
young virgin, who is the deliverance of men“. The
service also brings the interpretation of the Father’s
testimony during the Transfiguration on Tabor “This
is my beloved Son” in the following way: “… illuminated by the bright cloud (sc. apostles) they heard
the Father’s voice, which revealed the secret of Your
Incarnation: the Only Begotten Son and Savior of the
whole world”. These words clarify and explain the
presence of the figure of the Mother of God accompanied by small Christ and prophets next to the scene
of Transfiguration in Zrze. Among other prophets in
the archivolte Saint John the Forerunner was especially chosen to witness and emphasize the reality of
Christ’s human nature.
Especially rare epithet of the Mother of God
“Panton hara” has also been analyzed in the paper
in line with the mentioned interpretation of the Father’s testimony on Tabor and in connection with the
epithets “Life-Giver” and “Saviour” characteric for
the iconostasis icon of Christ painted by metropolitan
bishop Jovan (1393/1394; fig. 5). This is the characteristic epithet of the Mother of God linked with the
fact that the Mother of God along with Christ brings
joy and salvation to humankind, destroying sorrow
caused by the fall of the ancestors, Adam and Eve.
The conclusions reached in this paper show the extent to which Serbian medieval art relied on theology
in the broadest sense of the word. The fresco of the
Transfiguration, with all its ideological complexity,
perfectly testifies to the nuanced theological thoughts
and aspirations of the commissioners of the frescoes
in Zrze monastery, the two noblemen and brothers
Pribil and Prijezda – the later monks and painters
Metropolitan bishop Jovan and hieromonk Makarije.
These conclusions also show the theological thoughts
present in medieval Serbia in general. The monastery
of Zrze, like Lesnovo monastery, was a powerful medieval monastic center with a long tradition, where
such thoughts could be expressed in the language of
images and art. Such nuanced theological thoughts
are especially carefully thought out, since the church
is dedicated to the Feast of the Transfiguration. The
analysis of this fresco of Transfiguration shows that
Pribil and Prijezda already had a great theological erudition at the time of ordering this painting, which
they later developed and particularly showed in the
painted program of the Andreaš Monastery.
Црквата Преображение Христово во манастирот Зрзе во истоименото село се наоѓа во западна С.Македонија, северо-западно од Прилеп, на
падините на планината Даутица.Tаа е прилог на
монахот Герман, кој пред да стане игумен, предходно бил благородник на Цар Душан (сл.1). Неговиот син Хајко, кој исто така станал монах и го
прифатил монашкото име Харитон, најверојатно
починал пред 1368/1369, имајќи ја предвид таа година, неговите синови Прибил и Пријезда, заедно
со мајка им, неговата веќе изградената црква ја
живописале, што е видливо во натписот што се
наоѓа на запаниот ѕид од нартексот.
Во лунетата над влезот на каталоникот на манастирот Зрзе во плитката ниша е фреската датирана од XIV век, (1368/1369), тука е сочувана
композицијата Преображението Христово со
претставата на Богородица «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» со
малиот Христос, а во архиволтата осумте фигури
на пропориците (сл.2, 3, 4). Овој вид на збогатување на иконографската програма во сцената Преопражение е уникатна во српската средно...вековна
уметност. Предмет на овој труд е да се најде теолошко објаснување на необичната иконографска
програма, појавата на Богородица“Панто хара”, и
фигурите на пророците во композицијата Преоражение. Сето тоа е земено како една целина, слојот
на симболика и заедно и теолошката врска на
Богородица “Панто хара”, фигурите на пророците и сцената на Преображение. Заклучивме дека
решението доаѓа од текстот за службата на празникот за Преоображението Христово. Текстот од
службата за Преопражението ни посочува на Тој
Едниот што се појави пред Мојсје на планината
Синај и ќе прогоговори:’ Јас сум што сум, истиот што се покажа илуминиран во зраци, Тој што
ги виде Мојсје и Илија на Тавор, Господ роден од
младата девица, тој што е спасение на човештвото“. Службата воедно дава интерпретација за Таткото, сведоштво за време на Преображението на
Тавор “Овој е Мојот возљубен Син” следбеници
на патот“... илуминиран со светли облаци (според
апостолите) тие го чуле гласот на Таткото, тој ја открива тајната за Твоето Олицетворение: Олицетворение». Овие зборови го осветлуваат присуството на појавата Богородица со малиот Христос
и пророците во сцената на Преображението во
Зрзе. Меѓу прорците во архиволтата е претставен
св. Јован Крстител, тој е внимателно одбран да се
нагласи и да сведочи за реалноста на човечката
природа на Христос.
Мошне реткиот епитет на Богородица « Панто хара», воедно се анализиран во овој труд, со
спомнување на интерпретацијата за сведоштото
на Таткото на Тавор, исто така и релациите со
епитетот “Животодавец» и «Спасител”, карактеристични за иконата на иконостасот од Христос,
насликана од епископот Јован (1393/1394; сл.5).
Овој карактеристичен епитет на Богородица е
поврзан со фактот дека Богородица, заедно со
Христос му носи радост и спасение на човештвото, уништувајќи ја душепогубената тага што е донесена од падот нивните предци Адам и Ева.
Во заклучокот на овој труд се покажува ширината на српската средновековна уметност која е
потпрена значајно и широко на теолошката мисла. Фреската на Преображението, со својата иделошка комплесност ни дава сведоштво за нијанси на теолошките мисли и за која се стремеле тие
што ја нарачале оваа фреска во манастирот Зрзе,
двајцата благородни браќа Прибил и Пријезда,
подоцна монаси и сликари, епископот Јован и јеромонахот Макарие. Манастирот Зрзе, како и манастирот Лесново, претставувале моќни средновековни монашки центри со многу долга традиција, место каде што јазикот мошне внимателно е
избран во пренесувањето на претретстави и уметност. Нагласувањето на нијансата на теолошката
мисла била внимателно одбрана, бидејки црквата била посветена на празникот Преображение.
Анализата на оваа фреска на Преображението
покажува дека Прибил и Пријезда веќе биле теолошки едуцурани пред да ја нарачаат фреската,
што подоцна се развило и видливо во програмата
во манастирот Св. Андреја.
Кључне речи:
манастир Зрзе / фреска Преображења Христовог над улазом (1368/1369) / Богородица „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ) / пророци / оваплоћење / Zrze Monastery / Transfiguration fresco above the entrance (1368/1369) / Mother of God “Panton Hara” (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ) / prophets / incarnationИзвор:
Патромониум, 2021, 19, 275-286Издавач:
- Каламус, Скопље
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Гавриловић, Анђела PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5279 AB - Симболички сложена фреска Преображења Христовог над главним улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе (1368/1369; сл. 1) обогаћена ликовима Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и фигурама пророка, представља веома вредан и јединствен пример своје врсте у оквиру читавог опуса српске средњовековне уметности (сл. 2). Тема овога рада јесте образложење таквог необичног иконографско-програмског припајања представе Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и ликова пророка уз композицију Преображења односно слојевита симболика и међусобна идејна веза између Богородице „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ), ликова пророка и сцене Преображења, која стоји у основи таквог иконографског решења. AB - The church of the Transfiguration of Christ in the Monastery of Zrze, located in the eponymous village in western Macedonia, northwest of Prilep, on the slopes of Mount Dautica, is the endowment of the monk German, who, prior to becoming a monk, was a nobleman of Tsar Dušan (fig. 1). His son Hajko, who became a monk too, taking the monastic name Hariton, must have died before 1368/1369, given the fact that in that year his sons Pribil and Prijezda, together with their mother, decorated the church - in which he was already laid and which he built - with frescoes, which is noted in the inscription on the west wall of the narthex. In the lunette above the entrance to the catholicon of the monastery of Zrze, in a shallow niche, on the fresco layer dating from the 14th century (1368/1369), the composition of the Transfiguration of the Lord Jesus Christ has been preserved, surrounded by the image of the Mother of God «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» with the small Christ and the figures of the eight prophets in the archivolte (fig. 2, 3, 4). This kind of iconographic and programmatic enrichment of the scene of Transfiguration is unique in Serbian medieval art. The topic of this paper is the theological explanation of this unusual iconographic-programmatic merging of the Mother of God “Panton hara” and the figures of prophets with the composition of the Transfiguration into one conceptual whole, i.e. the layered symbolism and mutual ideological connection between the Mother of God “Panton hara”, the figures of prophets and the Transfiguration scene. It has been concluded that this solution most directly relies on and is explained by the text of the service of the feast of the Transfiguration of Christ. The text of the service of the Transfguration feast points out that “the One who once appeared to Moses on Mount Sinai and said: ‘I am Who I am’ is the same One who showed His original form illuminated by rays, the One seen by Moses and Eliah on Tabor, the God born from the young virgin, who is the deliverance of men“. The service also brings the interpretation of the Father’s testimony during the Transfiguration on Tabor “This is my beloved Son” in the following way: “… illuminated by the bright cloud (sc. apostles) they heard the Father’s voice, which revealed the secret of Your Incarnation: the Only Begotten Son and Savior of the whole world”. These words clarify and explain the presence of the figure of the Mother of God accompanied by small Christ and prophets next to the scene of Transfiguration in Zrze. Among other prophets in the archivolte Saint John the Forerunner was especially chosen to witness and emphasize the reality of Christ’s human nature. Especially rare epithet of the Mother of God “Panton hara” has also been analyzed in the paper in line with the mentioned interpretation of the Father’s testimony on Tabor and in connection with the epithets “Life-Giver” and “Saviour” characteric for the iconostasis icon of Christ painted by metropolitan bishop Jovan (1393/1394; fig. 5). This is the characteristic epithet of the Mother of God linked with the fact that the Mother of God along with Christ brings joy and salvation to humankind, destroying sorrow caused by the fall of the ancestors, Adam and Eve. The conclusions reached in this paper show the extent to which Serbian medieval art relied on theology in the broadest sense of the word. The fresco of the Transfiguration, with all its ideological complexity, perfectly testifies to the nuanced theological thoughts and aspirations of the commissioners of the frescoes in Zrze monastery, the two noblemen and brothers Pribil and Prijezda – the later monks and painters Metropolitan bishop Jovan and hieromonk Makarije. These conclusions also show the theological thoughts present in medieval Serbia in general. The monastery of Zrze, like Lesnovo monastery, was a powerful medieval monastic center with a long tradition, where such thoughts could be expressed in the language of images and art. Such nuanced theological thoughts are especially carefully thought out, since the church is dedicated to the Feast of the Transfiguration. The analysis of this fresco of Transfiguration shows that Pribil and Prijezda already had a great theological erudition at the time of ordering this painting, which they later developed and particularly showed in the painted program of the Andreaš Monastery. AB - Црквата Преображение Христово во манастирот Зрзе во истоименото село се наоѓа во западна С.Македонија, северо-западно од Прилеп, на падините на планината Даутица.Tаа е прилог на монахот Герман, кој пред да стане игумен, предходно бил благородник на Цар Душан (сл.1). Неговиот син Хајко, кој исто така станал монах и го прифатил монашкото име Харитон, најверојатно починал пред 1368/1369, имајќи ја предвид таа година, неговите синови Прибил и Пријезда, заедно со мајка им, неговата веќе изградената црква ја живописале, што е видливо во натписот што се наоѓа на запаниот ѕид од нартексот. Во лунетата над влезот на каталоникот на манастирот Зрзе во плитката ниша е фреската датирана од XIV век, (1368/1369), тука е сочувана композицијата Преображението Христово со претставата на Богородица «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» со малиот Христос, а во архиволтата осумте фигури на пропориците (сл.2, 3, 4). Овој вид на збогатување на иконографската програма во сцената Преопражение е уникатна во српската средновековна уметност. Предмет на овој труд е да се најде теолошко објаснување на необичната иконографска програма, појавата на Богородица“Панто хара”, и фигурите на пророците во композицијата Преоражение. Сето тоа е земено како една целина, слојот на симболика и заедно и теолошката врска на Богородица “Панто хара”, фигурите на пророците и сцената на Преображение. Заклучивме дека решението доаѓа од текстот за службата на празникот за Преоображението Христово. Текстот од службата за Преопражението ни посочува на Тој Едниот што се појави пред Мојсје на планината Синај и ќе прогоговори:’ Јас сум што сум, истиот што се покажа илуминиран во зраци, Тој што ги виде Мојсје и Илија на Тавор, Господ роден од младата девица, тој што е спасение на човештвото“. Службата воедно дава интерпретација за Таткото, сведоштво за време на Преображението на Тавор “Овој е Мојот возљубен Син” следбеници на патот“... илуминиран со светли облаци (според апостолите) тие го чуле гласот на Таткото, тој ја открива тајната за Твоето Олицетворение: Олицетворение». Овие зборови го осветлуваат присуството на појавата Богородица со малиот Христос и пророците во сцената на Преображението во Зрзе. Меѓу прорците во архиволтата е претставен св. Јован Крстител, тој е внимателно одбран да се нагласи и да сведочи за реалноста на човечката природа на Христос. Мошне реткиот епитет на Богородица « Панто хара», воедно се анализиран во овој труд, со спомнување на интерпретацијата за сведоштото на Таткото на Тавор, исто така и релациите со епитетот “Животодавец» и «Спасител”, карактеристични за иконата на иконостасот од Христос, насликана од епископот Јован (1393/1394; сл.5). Овој карактеристичен епитет на Богородица е поврзан со фактот дека Богородица, заедно со Христос му носи радост и спасение на човештвото, уништувајќи ја душепогубената тага што е донесена од падот нивните предци Адам и Ева. Во заклучокот на овој труд се покажува ширината на српската средновековна уметност која е потпрена значајно и широко на теолошката мисла. Фреската на Преображението, со својата иделошка комплесност ни дава сведоштво за нијанси на теолошките мисли и за која се стремеле тие што ја нарачале оваа фреска во манастирот Зрзе, двајцата благородни браќа Прибил и Пријезда, подоцна монаси и сликари, епископот Јован и јеромонахот Макарие. Манастирот Зрзе, како и манастирот Лесново, претставувале моќни средновековни монашки центри со многу долга традиција, место каде што јазикот мошне внимателно е избран во пренесувањето на претретстави и уметност. Нагласувањето на нијансата на теолошката мисла била внимателно одбрана, бидејки црквата била посветена на празникот Преображение. Анализата на оваа фреска на Преображението покажува дека Прибил и Пријезда веќе биле теолошки едуцурани пред да ја нарачаат фреската, што подоцна се развило и видливо во програмата во манастирот Св. Андреја. PB - Каламус, Скопље T2 - Патромониум T1 - О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе T1 - On the Ideological Roots of the Specific Programatic Solution of the Scene of Transfiguration of Christ in the Church of the Transfiguration in the Monastery of Zrze T1 - Богословските идеи на кои се основани иконографската програма на сцената Преображение Христово над влезот на црквата Преображение во манастирот Зрзе EP - 286 IS - 19 SP - 275 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279 ER -
@article{ author = "Гавриловић, Анђела", year = "2021", abstract = "Симболички сложена фреска Преображења Христовог над главним улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе (1368/1369; сл. 1) обогаћена ликовима Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и фигурама пророка, представља веома вредан и јединствен пример своје врсте у оквиру читавог опуса српске средњовековне уметности (сл. 2). Тема овога рада јесте образложење таквог необичног иконографско-програмског припајања представе Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и ликова пророка уз композицију Преображења односно слојевита симболика и међусобна идејна веза између Богородице „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ), ликова пророка и сцене Преображења, која стоји у основи таквог иконографског решења., The church of the Transfiguration of Christ in the Monastery of Zrze, located in the eponymous village in western Macedonia, northwest of Prilep, on the slopes of Mount Dautica, is the endowment of the monk German, who, prior to becoming a monk, was a nobleman of Tsar Dušan (fig. 1). His son Hajko, who became a monk too, taking the monastic name Hariton, must have died before 1368/1369, given the fact that in that year his sons Pribil and Prijezda, together with their mother, decorated the church - in which he was already laid and which he built - with frescoes, which is noted in the inscription on the west wall of the narthex. In the lunette above the entrance to the catholicon of the monastery of Zrze, in a shallow niche, on the fresco layer dating from the 14th century (1368/1369), the composition of the Transfiguration of the Lord Jesus Christ has been preserved, surrounded by the image of the Mother of God «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» with the small Christ and the figures of the eight prophets in the archivolte (fig. 2, 3, 4). This kind of iconographic and programmatic enrichment of the scene of Transfiguration is unique in Serbian medieval art. The topic of this paper is the theological explanation of this unusual iconographic-programmatic merging of the Mother of God “Panton hara” and the figures of prophets with the composition of the Transfiguration into one conceptual whole, i.e. the layered symbolism and mutual ideological connection between the Mother of God “Panton hara”, the figures of prophets and the Transfiguration scene. It has been concluded that this solution most directly relies on and is explained by the text of the service of the feast of the Transfiguration of Christ. The text of the service of the Transfguration feast points out that “the One who once appeared to Moses on Mount Sinai and said: ‘I am Who I am’ is the same One who showed His original form illuminated by rays, the One seen by Moses and Eliah on Tabor, the God born from the young virgin, who is the deliverance of men“. The service also brings the interpretation of the Father’s testimony during the Transfiguration on Tabor “This is my beloved Son” in the following way: “… illuminated by the bright cloud (sc. apostles) they heard the Father’s voice, which revealed the secret of Your Incarnation: the Only Begotten Son and Savior of the whole world”. These words clarify and explain the presence of the figure of the Mother of God accompanied by small Christ and prophets next to the scene of Transfiguration in Zrze. Among other prophets in the archivolte Saint John the Forerunner was especially chosen to witness and emphasize the reality of Christ’s human nature. Especially rare epithet of the Mother of God “Panton hara” has also been analyzed in the paper in line with the mentioned interpretation of the Father’s testimony on Tabor and in connection with the epithets “Life-Giver” and “Saviour” characteric for the iconostasis icon of Christ painted by metropolitan bishop Jovan (1393/1394; fig. 5). This is the characteristic epithet of the Mother of God linked with the fact that the Mother of God along with Christ brings joy and salvation to humankind, destroying sorrow caused by the fall of the ancestors, Adam and Eve. The conclusions reached in this paper show the extent to which Serbian medieval art relied on theology in the broadest sense of the word. The fresco of the Transfiguration, with all its ideological complexity, perfectly testifies to the nuanced theological thoughts and aspirations of the commissioners of the frescoes in Zrze monastery, the two noblemen and brothers Pribil and Prijezda – the later monks and painters Metropolitan bishop Jovan and hieromonk Makarije. These conclusions also show the theological thoughts present in medieval Serbia in general. The monastery of Zrze, like Lesnovo monastery, was a powerful medieval monastic center with a long tradition, where such thoughts could be expressed in the language of images and art. Such nuanced theological thoughts are especially carefully thought out, since the church is dedicated to the Feast of the Transfiguration. The analysis of this fresco of Transfiguration shows that Pribil and Prijezda already had a great theological erudition at the time of ordering this painting, which they later developed and particularly showed in the painted program of the Andreaš Monastery., Црквата Преображение Христово во манастирот Зрзе во истоименото село се наоѓа во западна С.Македонија, северо-западно од Прилеп, на падините на планината Даутица.Tаа е прилог на монахот Герман, кој пред да стане игумен, предходно бил благородник на Цар Душан (сл.1). Неговиот син Хајко, кој исто така станал монах и го прифатил монашкото име Харитон, најверојатно починал пред 1368/1369, имајќи ја предвид таа година, неговите синови Прибил и Пријезда, заедно со мајка им, неговата веќе изградената црква ја живописале, што е видливо во натписот што се наоѓа на запаниот ѕид од нартексот. Во лунетата над влезот на каталоникот на манастирот Зрзе во плитката ниша е фреската датирана од XIV век, (1368/1369), тука е сочувана композицијата Преображението Христово со претставата на Богородица «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» со малиот Христос, а во архиволтата осумте фигури на пропориците (сл.2, 3, 4). Овој вид на збогатување на иконографската програма во сцената Преопражение е уникатна во српската средновековна уметност. Предмет на овој труд е да се најде теолошко објаснување на необичната иконографска програма, појавата на Богородица“Панто хара”, и фигурите на пророците во композицијата Преоражение. Сето тоа е земено како една целина, слојот на симболика и заедно и теолошката врска на Богородица “Панто хара”, фигурите на пророците и сцената на Преображение. Заклучивме дека решението доаѓа од текстот за службата на празникот за Преоображението Христово. Текстот од службата за Преопражението ни посочува на Тој Едниот што се појави пред Мојсје на планината Синај и ќе прогоговори:’ Јас сум што сум, истиот што се покажа илуминиран во зраци, Тој што ги виде Мојсје и Илија на Тавор, Господ роден од младата девица, тој што е спасение на човештвото“. Службата воедно дава интерпретација за Таткото, сведоштво за време на Преображението на Тавор “Овој е Мојот возљубен Син” следбеници на патот“... илуминиран со светли облаци (според апостолите) тие го чуле гласот на Таткото, тој ја открива тајната за Твоето Олицетворение: Олицетворение». Овие зборови го осветлуваат присуството на појавата Богородица со малиот Христос и пророците во сцената на Преображението во Зрзе. Меѓу прорците во архиволтата е претставен св. Јован Крстител, тој е внимателно одбран да се нагласи и да сведочи за реалноста на човечката природа на Христос. Мошне реткиот епитет на Богородица « Панто хара», воедно се анализиран во овој труд, со спомнување на интерпретацијата за сведоштото на Таткото на Тавор, исто така и релациите со епитетот “Животодавец» и «Спасител”, карактеристични за иконата на иконостасот од Христос, насликана од епископот Јован (1393/1394; сл.5). Овој карактеристичен епитет на Богородица е поврзан со фактот дека Богородица, заедно со Христос му носи радост и спасение на човештвото, уништувајќи ја душепогубената тага што е донесена од падот нивните предци Адам и Ева. Во заклучокот на овој труд се покажува ширината на српската средновековна уметност која е потпрена значајно и широко на теолошката мисла. Фреската на Преображението, со својата иделошка комплесност ни дава сведоштво за нијанси на теолошките мисли и за која се стремеле тие што ја нарачале оваа фреска во манастирот Зрзе, двајцата благородни браќа Прибил и Пријезда, подоцна монаси и сликари, епископот Јован и јеромонахот Макарие. Манастирот Зрзе, како и манастирот Лесново, претставувале моќни средновековни монашки центри со многу долга традиција, место каде што јазикот мошне внимателно е избран во пренесувањето на претретстави и уметност. Нагласувањето на нијансата на теолошката мисла била внимателно одбрана, бидејки црквата била посветена на празникот Преображение. Анализата на оваа фреска на Преображението покажува дека Прибил и Пријезда веќе биле теолошки едуцурани пред да ја нарачаат фреската, што подоцна се развило и видливо во програмата во манастирот Св. Андреја.", publisher = "Каламус, Скопље", journal = "Патромониум", title = "О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе, On the Ideological Roots of the Specific Programatic Solution of the Scene of Transfiguration of Christ in the Church of the Transfiguration in the Monastery of Zrze, Богословските идеи на кои се основани иконографската програма на сцената Преображение Христово над влезот на црквата Преображение во манастирот Зрзе", pages = "286-275", number = "19", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279" }
Гавриловић, А.. (2021). О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе. in Патромониум Каламус, Скопље.(19), 275-286. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279
Гавриловић А. О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе. in Патромониум. 2021;(19):275-286. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279 .
Гавриловић, Анђела, "О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе" in Патромониум, no. 19 (2021):275-286, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279 .