О украсу омофора владике вршачког Јована Георгијевића на његовом портрету од Јохана Михаела Вагнера (1765)и о његовом значењу

Abstract

Тема овог рада је фигурални украс омофора владике вршачког Јована Георгијевића на његовом уљаном портрету монументалних размера који се данас чува у кабинету Владике у Владичанском двору у Вршцу. Поменути уљани портрет владике вршачког Јована Георгијевића спада у ред веома важних, репрезентативних остварења српске барокне уметности XVIII века. У односу на свој значај овај портрет је у данашњој науци неоправдано запостављен, па тиме и недовољно истражен. У чланку се најпре разматра историјска улога вршачког владике Георгијевића, а затим и његов портрет. Околност да у науци постоје дилеме око ауторства овог портрета и времена његовог настанка представљају разлоге више да се овом уметничком остварењу посвете следећи редови. Оно је приписано уметнику Јохану Михаелу Вагнеру, о чему и о коме се такође говори у раду. Посебна пажња у тексту указана је изузетно репрезентативном украсу његових архијерејских одежди, односно представама на владичином омофору. У раду се врши опис мотива изображених на омофору и анализира се њихово индивидуално значење и значење у контексту целине мотива приказаних на овој архијерејској инсигнији. У складу са историјским контекстом портрета образложени су и разлози за појаву анализираних мотива на омофору. Рад нуди и анализу омофора као архијерејске одежде у српској уметности од времена средњег века. У њему је указано на порекло овог мотива и традицију украшавања омофора ликовним представама религијског, светотајинског карактера. Утврђено је да украс на омофору вршачког владике не представља једноставну декорацију његових одежди, већ да је сваки сликани детаљ изведен у складу са улогом ове архијерејске одежде коју она заузима у току самог богослужења. Другим речима, установљено је да су представе на омофору поред репрезентативне имале дубљу димензију, да укажу на литургију, на место ове одежде у литургијском обреду и улогу и достојанаство архијереја у њему.

This paper deals with the figural decoration of the omophorion of Jovan Georgijević, the bishop of Vršac, on his oil portrait of monumental dimensions which is now kept in the Bishop Residence in the city of Vršac in the Bishop’s office (ill. 1, 4, 5, 6). This oil portrait of the bishop Jovan Georgijević of Vršac belongs to the group of very important, representative works of the 18th-century Serbian Baroque art. In terms of its importance, this portrait is unjustifiably neglected in present-day bibliography, and therefore remains insufficiently studied. The fact that there exist in science dilemmas concerning the authorship of this artwork and the date of its execution is all the more reason for us to focus our attention on it. The historical role of Jovan Georgijević, the bishop of Vršac and later Metropolitan of Karlovci, is examined in the paper first, and then his portrait is described and analyzed. The portrait is attributed to painter Johann Michael Wagner, due to the painter’s signature on the portrait (ill. 4). Particular attention is paid to the representative decoration of the bishop’s omophorion (ill. 5, 6). The motifs executed on the omophorion are minutely described and analyzed from the point of their individual meaning as well as their meaning in the context of the omophorion as a semantic whole. The reasons for depicting the said motifs and details (two crosses with Annunciation, crosses with cryptograms, the six-winged heavenly powers, four heavenly creatures; ill. 1, 5, 6) are analysed in the paper in the historical context of the portrait. The article also offers an analysis of the omophorion as a bishop’s attire in Serbian art since the Middle Ages, pointing to the origin of this motif and the tradition of decorating omophoria with visual representations of a religious, liturgical character. The paper concludes that the decoration of the omophorion of the Bishop of Vršac does not represent a simple decoration of his garments, but that every painted detail is created in accordance with the role this episcopal insignia occupies during the liturgy. In other words, it is found that the representations on the omophorion, in addition to their representative role, had a deeper dimension, to point out to the liturgy, the place of this garment in the liturgical rite, and the role and dignity of the bishops clad in it.