Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783)
A contribution to the study of bishops sceptres in the art of the Metropolitantate of Karlovci with the special reference to the decoration of the head of the sceptre of Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786-1805) in the Bishops residence in Vršac (1783)
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Архијерејско жезло представљало је у Карловачкој митрополији ознаку највише духовне власти и пастировања стадом. Српски
јерарси, како патријарси, тако и епископи, били су на репрезентативним портретима редовно са њиме приказивани. Владичански двор у
Вршцу, којег је саградио Јован Георгијевић, као владика вршачки
(1749–1769) чува у својој ризници неколико репрезентативних очуваних примера жезала која су припадала еминентним црквеним личностима новије српске историје (XVIII и XIX век). Сходно томе, она носе
и нарочито раскошан украс. Посебно је репрезентативан пример жезла
Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805), синовца српског патријарха Арсенија IV Шакабенте (1739–1749) епископа пакрачко-славонског и потом владике вршачког. Овај способни и предузимљиви владика је оставио трага у духовном, црквеном, културном, просветном
и уметничком животу Српске православне цркве и државе. Његово
жезло, израђено је од слоноваче, на врху има глоб и крст, а око крста
су изведене две сим...етричне и хералдички постављене велике змије разјапљених чељусти. Са лица је у овалу главе жезла изображено Васкрсење Христово, а са наличја је приказан грб пакрачко-славонске
епархије и грб породице Јовановић Шакабента. У раду се прати традиција приказивања мотива Васкрсења Христовог и змија, како појединачно, тако и у оквиру украса на жезлима, а такође се објашњавају
разлози њихове појаве у саставу украса жезла.
The Bishop’s sceptre represented in the Metropolitanate of Karlovci a sign of the highiest spiritual authority and the sign that bishop is the
head of the spiritual flock (ill. 1–8). Serbian church dignitaries, patriarchs as
well as bishops, were regularly shown with sceptres on their representative
portraits (ill. 1–8). The Bishop’s Palace in Vršac, built by Jovan Georgijević,
as Bishop of Vršac (1749–1769), keeps in its treasury several representative
examples of the sceptres, which belonged to the eminent church figures
from the recent Serbian history. Accordingly, they also wear particularly
lavish ornaments. The sceptre of Josif Jovanović Šakabenta, a cousin of the
Serbian Patriarch Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1739–1749), the bishop
of the Serbian Eparchy of Slavonia and Pakrac (1781–1784), the Bishop of
Serbian Eparchy of Bačka (1784–1786) and later the bishop of Serbian Or thodox Eparchy of Vršac (1786–1805), is especially representative (1783; ill.
6a...–6c). Due to his abilities and endeavors, the bishop left a significant trace
in the life of the Serbian Church, as well as in the spiritual, artistic, cultural
and educational life of Serbia of his own time. His sceptre, executed in
ivory, has a sphere and a cross on the top, while below the crown and the
sphere there are two symmetrical and heraldically arranged large snakes
with opened mouths of teeth. The Resurrection of Christ is shown on the
averse of the head of the sceptre, and the coat of arms of the Eparchy of
Slavonia and Pakrac as well as the coat of arms of the Jovanović Šakabenta
family are shown on the reverse. The tradition in depicting of the mentioned motifs represented on the sceptre, namely of the Resurrection of
Christ, the serpents in pair, the cross and the sphere is dealt with in the
paper, both individually and within the conceptual ideas of the sceptres.
The final aim of the paper is the research that brings to light the reasons for
their appearance on the sceptre ornaments, that is, that points out to their
meaning.
Кључне речи:
архијерејска жезла / Карловачка митрополија / Јосиф Јовановић Шакабента (1786–1805) / украс главе архијерејског жезла Јосифа Јовановића Шакабенте / 1783. / Bishop’s sceptres / Metropolitanate of Karlovci / Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786–1805) / decoration of the Head of the sceptre of Bishop Josif Jovanović ŠakabentaИзвор:
Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења, 2021, 140-162Издавач:
- Центар за литургичке студије Монс Хемус
- Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета у Београду
Финансирање / пројекти:
- Пројекат Матице српске "Богословље и духовни живот Карловачке митрополије од краја XVII до почетка XX века"
- Пројекат КАС-а "Теологија и модерно друштво: о неопходности међурелигијског дијалога"
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - CHAP AU - Гавриловић, Анђела PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5319 AB - Архијерејско жезло представљало је у Карловачкој митрополији ознаку највише духовне власти и пастировања стадом. Српски јерарси, како патријарси, тако и епископи, били су на репрезентативним портретима редовно са њиме приказивани. Владичански двор у Вршцу, којег је саградио Јован Георгијевић, као владика вршачки (1749–1769) чува у својој ризници неколико репрезентативних очуваних примера жезала која су припадала еминентним црквеним личностима новије српске историје (XVIII и XIX век). Сходно томе, она носе и нарочито раскошан украс. Посебно је репрезентативан пример жезла Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805), синовца српског патријарха Арсенија IV Шакабенте (1739–1749) епископа пакрачко-славонског и потом владике вршачког. Овај способни и предузимљиви владика је оставио трага у духовном, црквеном, културном, просветном и уметничком животу Српске православне цркве и државе. Његово жезло, израђено је од слоноваче, на врху има глоб и крст, а око крста су изведене две симетричне и хералдички постављене велике змије разјапљених чељусти. Са лица је у овалу главе жезла изображено Васкрсење Христово, а са наличја је приказан грб пакрачко-славонске епархије и грб породице Јовановић Шакабента. У раду се прати традиција приказивања мотива Васкрсења Христовог и змија, како појединачно, тако и у оквиру украса на жезлима, а такође се објашњавају разлози њихове појаве у саставу украса жезла. AB - The Bishop’s sceptre represented in the Metropolitanate of Karlovci a sign of the highiest spiritual authority and the sign that bishop is the head of the spiritual flock (ill. 1–8). Serbian church dignitaries, patriarchs as well as bishops, were regularly shown with sceptres on their representative portraits (ill. 1–8). The Bishop’s Palace in Vršac, built by Jovan Georgijević, as Bishop of Vršac (1749–1769), keeps in its treasury several representative examples of the sceptres, which belonged to the eminent church figures from the recent Serbian history. Accordingly, they also wear particularly lavish ornaments. The sceptre of Josif Jovanović Šakabenta, a cousin of the Serbian Patriarch Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1739–1749), the bishop of the Serbian Eparchy of Slavonia and Pakrac (1781–1784), the Bishop of Serbian Eparchy of Bačka (1784–1786) and later the bishop of Serbian Or thodox Eparchy of Vršac (1786–1805), is especially representative (1783; ill. 6a–6c). Due to his abilities and endeavors, the bishop left a significant trace in the life of the Serbian Church, as well as in the spiritual, artistic, cultural and educational life of Serbia of his own time. His sceptre, executed in ivory, has a sphere and a cross on the top, while below the crown and the sphere there are two symmetrical and heraldically arranged large snakes with opened mouths of teeth. The Resurrection of Christ is shown on the averse of the head of the sceptre, and the coat of arms of the Eparchy of Slavonia and Pakrac as well as the coat of arms of the Jovanović Šakabenta family are shown on the reverse. The tradition in depicting of the mentioned motifs represented on the sceptre, namely of the Resurrection of Christ, the serpents in pair, the cross and the sphere is dealt with in the paper, both individually and within the conceptual ideas of the sceptres. The final aim of the paper is the research that brings to light the reasons for their appearance on the sceptre ornaments, that is, that points out to their meaning. PB - Центар за литургичке студије Монс Хемус PB - Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета у Београду T2 - Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења T1 - Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783) T1 - A contribution to the study of bishops sceptres in the art of the Metropolitantate of Karlovci with the special reference to the decoration of the head of the sceptre of Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786-1805) in the Bishops residence in Vršac (1783) EP - 162 SP - 140 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319 ER -
@inbook{ author = "Гавриловић, Анђела", year = "2021", abstract = "Архијерејско жезло представљало је у Карловачкој митрополији ознаку највише духовне власти и пастировања стадом. Српски јерарси, како патријарси, тако и епископи, били су на репрезентативним портретима редовно са њиме приказивани. Владичански двор у Вршцу, којег је саградио Јован Георгијевић, као владика вршачки (1749–1769) чува у својој ризници неколико репрезентативних очуваних примера жезала која су припадала еминентним црквеним личностима новије српске историје (XVIII и XIX век). Сходно томе, она носе и нарочито раскошан украс. Посебно је репрезентативан пример жезла Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805), синовца српског патријарха Арсенија IV Шакабенте (1739–1749) епископа пакрачко-славонског и потом владике вршачког. Овај способни и предузимљиви владика је оставио трага у духовном, црквеном, културном, просветном и уметничком животу Српске православне цркве и државе. Његово жезло, израђено је од слоноваче, на врху има глоб и крст, а око крста су изведене две симетричне и хералдички постављене велике змије разјапљених чељусти. Са лица је у овалу главе жезла изображено Васкрсење Христово, а са наличја је приказан грб пакрачко-славонске епархије и грб породице Јовановић Шакабента. У раду се прати традиција приказивања мотива Васкрсења Христовог и змија, како појединачно, тако и у оквиру украса на жезлима, а такође се објашњавају разлози њихове појаве у саставу украса жезла., The Bishop’s sceptre represented in the Metropolitanate of Karlovci a sign of the highiest spiritual authority and the sign that bishop is the head of the spiritual flock (ill. 1–8). Serbian church dignitaries, patriarchs as well as bishops, were regularly shown with sceptres on their representative portraits (ill. 1–8). The Bishop’s Palace in Vršac, built by Jovan Georgijević, as Bishop of Vršac (1749–1769), keeps in its treasury several representative examples of the sceptres, which belonged to the eminent church figures from the recent Serbian history. Accordingly, they also wear particularly lavish ornaments. The sceptre of Josif Jovanović Šakabenta, a cousin of the Serbian Patriarch Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1739–1749), the bishop of the Serbian Eparchy of Slavonia and Pakrac (1781–1784), the Bishop of Serbian Eparchy of Bačka (1784–1786) and later the bishop of Serbian Or thodox Eparchy of Vršac (1786–1805), is especially representative (1783; ill. 6a–6c). Due to his abilities and endeavors, the bishop left a significant trace in the life of the Serbian Church, as well as in the spiritual, artistic, cultural and educational life of Serbia of his own time. His sceptre, executed in ivory, has a sphere and a cross on the top, while below the crown and the sphere there are two symmetrical and heraldically arranged large snakes with opened mouths of teeth. The Resurrection of Christ is shown on the averse of the head of the sceptre, and the coat of arms of the Eparchy of Slavonia and Pakrac as well as the coat of arms of the Jovanović Šakabenta family are shown on the reverse. The tradition in depicting of the mentioned motifs represented on the sceptre, namely of the Resurrection of Christ, the serpents in pair, the cross and the sphere is dealt with in the paper, both individually and within the conceptual ideas of the sceptres. The final aim of the paper is the research that brings to light the reasons for their appearance on the sceptre ornaments, that is, that points out to their meaning.", publisher = "Центар за литургичке студије Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета у Београду", journal = "Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења", booktitle = "Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783), A contribution to the study of bishops sceptres in the art of the Metropolitantate of Karlovci with the special reference to the decoration of the head of the sceptre of Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786-1805) in the Bishops residence in Vršac (1783)", pages = "162-140", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319" }
Гавриловић, А.. (2021). Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783). in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења Центар за литургичке студије Монс Хемус., 140-162. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319
Гавриловић А. Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783). in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења. 2021;:140-162. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319 .
Гавриловић, Анђела, "Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783)" in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења (2021):140-162, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Episkop prizrenski Georgije - o 'prezimenima' srednjovekovnih arhijereja / Georgije, bishop of Prizren: On 'last names' of medieval bishops
Bubalo, Đorđe (Istorijski institut, Beograd, 2001) -
Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac / Прилог проучавању декорације каљевих пећи у Србији – каљаве пећи у салону Владике у Владичанском двору у Вршцу
Gavrilović, Anđela (Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности = Belgrade : Univesity of Arts, Faculty of Applied Arts,, 2022) -
Constructing a traitor: The case of Guichard of Troyes, the nominal bishop of Bosnia in the early fourteenth century
Rokai, Melina (Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet, Beograd, 2020)