The Representations of Sun and Moon in the Monastery of Zavala and the reasons of their depiction

Abstract

The wall painting of the church of Presentation of the Mother of God in the monastery of Zavala (1619) contains unusual, prominent representations of the two heavenly luminaries – the Sun and the Moon.They are painted in the centers of the arches which form thewestern, central and eastern bays of the church. What is also exeptional is that the heavenly luminaries have been placed next to the figures of eight prophets depicted in the arches. Although several scholars briefly mentioned the representations of the Sun and the Moon in previous bibliography, the representations of the heavenly luminaries from Zavala monastery have notbeen given appropriate attention. Besides this, they are the work of a respected “Athonite” painter, Georgije Mitrofanović. The relationship between the representations of the Sun and the Moon and the verses inscribed on the prophets’ scrolls have also remained unexplained by scholars. Due to the mentioned reasons, these heavenly bodies and their meaning will represent the subject of our paper.

Живопис Цркве Ваведења Богородице у херцеговачком манастиру Завали (1619) садржи истакнуте представе небеских видела Сунца и Месеца (сл. 1–3). Оне, што је карактеристично, заузимају запажено место у сликаном програму Богородичине цркве, како положајем сликања у цркви, тако и чињеницом да су представљене као индивидуалне фигуре омеђене засебним, квадратним пољима. Изведене су у теменима лукова који деле простор цркве на западни, средишњи и источни травеј. Оно што је особеност ових представа јесте и околност да су уз фигуре Сунца и Месеца у луковима приказани и ликови осморице пророка. Изузев сумарног помена у литератури, до данашњег дана представама ових небеских светила није указана пажња. Осим тога, ова небеска светила су дело уваженог сликара „са Атона”, Георгија Митрофановића. Ни значењу текстова на свицима пророка у контексту представа небеских светила у науци није посвећена пажња. Из наведених разлога, иконографија и значење ових небеских светила представљају предмет овог рада. И Сунце (сл. 1) и Месец (сл. 2) су приказани у виду сфера људских физиономија на тамноплавом фону у светлим медаљонима. У раду су текстови на свицима пророка (ПрС 9.1; Пс. 72.6; Јн. 2.3; Вар. 3.36; Дан. 9:7; Ис. 7:14; Ав. 3:1; Јез. 37.1) на основу објашњења византијских црквених писаца протумачени у контексту Богородице и Христовог оваплоћења, при чему Сунце симболично означава Христа, а Месец Богородицу, што јесте смисао приказивања ових небеских светила у Богородичиној цркви у Завали. На тај начин они су доводени и у везу са Христовим представама у западном и централном своду храма