Prve srpske episkopske crkve - zapazanja o istoriji i arhitekturi

Abstract

Рад је посвећен упоредном разматрању историјских околности и архитектонских остварења који су обележили период након што је српска црква стекла статус архиепископије. На основу података из писаних извора и претходних ана лиза градитељских својстава храмова који су у годинама после 1220. постали седишта по јединих епископија, уочено је да је овај посебно важан чин пратила и својеврсна ре артикулација старије српске прошлости, програмски спроведена путем образовања нове сакралне мапе на простору Србије. Био је то процес који је за циљ имао како афирмацију новоуспостављеног статуса црквене организације у екуменским оквирима, тако и дефинитивно устоличење власти искључиво непосредних наследника Стефана Немање.