Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији
Аутори
Šapić, DragaDimoski, Jana
Vukčević Marković, Maša
Остала ауторства
Ђигић, ГорданаСтојадиновић, Милош
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године
забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у
односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом
раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним
притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ
истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким
тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере
депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог
истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико
је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући
(емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче... на исход њиховог рада (инструментални утицај
стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod
= 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је
двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај
стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима
стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9%
варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру
депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност
стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β =
.25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња
у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације.
Кључне речи:
активизам / стигма / психичке тешкоће / ментално здрављеИзвор:
Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић, 2023, 50-Издавач:
- Društvo psihologa Srbije
Напомена:
- Истраживање је спровела организација ПИН. Истраживање је настало као део кампање „Подржимо се!” са циљем заговарања бриге о менталном здрављу у постковид периоду. Иницијатива је подржана кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво – ACT”. Овај пројекат је добио подршку Владе Швајцарске, а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе
Институција/група
Psihologija / PsychologyTY - CONF AU - Šapić, Draga AU - Dimoski, Jana AU - Vukčević Marković, Maša PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5400 AB - Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући (емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod = 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9% варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β = .25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације. PB - Društvo psihologa Srbije C3 - Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић T1 - Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији SP - 50 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 ER -
@conference{ editor = "Ђигић, Гордана, Стојадиновић, Милош", author = "Šapić, Draga and Dimoski, Jana and Vukčević Marković, Maša", year = "2023", abstract = "Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући (емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod = 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9% варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β = .25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације.", publisher = "Društvo psihologa Srbije", journal = "Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић", title = "Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији", pages = "50", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400" }
Ђигић, Г., Стојадиновић, М., Šapić, D., Dimoski, J.,& Vukčević Marković, M.. (2023). Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији. in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић Društvo psihologa Srbije., 50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400
Ђигић Г, Стојадиновић М, Šapić D, Dimoski J, Vukčević Marković M. Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији. in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић. 2023;:50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 .
Ђигић, Гордана, Стојадиновић, Милош, Šapić, Draga, Dimoski, Jana, Vukčević Marković, Maša, "Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији" in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић (2023):50, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 .