Други талас ромског хип хопа у Србији : изван терета репрезентације?

Abstract

У овом раду се, из перспективе антропологије музике, приступа анализи „другог таласа“ ромског хип хопа у Србији. У питању је поновљено истраживање које је, с једне стране, усмерено на проверу резултата етнографског истраживања феномена ромског хип хопа у Србији 2009. године, а с друге на мапирање сличности и разлика између ова два таласа урбаног музичког израза младих Рома. Како налази претходног истраживања показују, кључна карактеристика првог таласа ромског хип хопа на овим просторима јесте да је створен „одозго“ – заслугом невладине организације. Једном речју, ромски хип хоп није представљао спонтани, самоникли и самосвојни изражај, већ је био институционално потпомогнут и стога активистичко-радионичарског типа. С тим у вези, посебна пажња у интерпретацији биће посвећена разматрању другог таласа ромског хип хопа у контексту „терета репрезентације“ (енг. „burden of representation”), концепта који је у хуманистику увео историчар уметности Кобена Мерсер у циљу објашњења уметничког стваралаштва мањинских и маргинализованих популација.

This paper analysis the so-called “second wave” of Roma hip hop in Serbia from the perspective of the anthropology of music. It is a repeated study (restudy) that, on the one hand, is aimed at verifying the results of ethnographic research on the phenomenon of Roma hip hop in Serbia conducted in 2009, and on the other hand, at mapping the similarities and differences between these two waves of urban musical expression of Roma youth. As the findings of the previous research show, the main characteristic of the first wave of Roma hip hop in Serbia is that it was created “from above” – by a non-governmental organization. In short, Roma hip hop did not represent a spontaneous, grassroots, and independent expression but was institutionally supported and, therefore, of the activist-workshop type. In this regard, particular attention in the interpretation will be a consideration of the second wave of Roma hip hop in the context of the “burden of representation”, a concept introduced to the humanities by a British art historian Kobena Mercer in order to explain the artistic work of various minorities groups and marginalized populations.