Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле

Abstract

Други спрат жичке куле (сл. 1), осликан фрескама за живота Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српскоj средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио непрестаном молитвом.

The room on the second floor of the Žica Tower (Fig. 1), painted with frescoes during the lifetime of St. Sava of Serbia (1169/1175–1236), represents one of the most significant and oldest preserved program units of Serbian medieval monumental painting (done between 1223 and 1227). In the paper, the fantastic anthropomorphic heads painted in profile in the register of socle have been noticed for the first time and analyzed in depth. These motifs have been interpreted as the heads of demons represented in the eternal fire of Hell (Figs. 2–6). Apart from the fact that these wall paintings are of great value due to its age and its connection to St. Sava of Serbia, the impetus more for this research is the fact that the motifs in the dado zone have not attracted the attention of scholars. Apart from these motifs, the meaning of the image of Christ on the eastern wall and the verse inscribed on the Gospel shown in His hands (John 10.9) are also analyzed in the paper. It is concluded that this verse lays in strong connection with the fresco of the Crucifixion and thus with the painted program of the room itself. On the basis of the many similarities of the painted program between the room on the second floor in Žiča’s tower and of the southern chapel of the Radoslav’s nartex in the Studenica monastery it is also assumed that St. Sava of Serbia might used the southern chapel of the Radoslav’s nartex as the place of his private, unceasing prayer.