Тактика Дарија III у бици код Иса

Abstract

У модерној историографији, још од времена великог немачког историчара XIX века, Јохана Густава Дројзена (Johann Gustav Droysen, 1808-1884), преовлађује уверење да последњег краља ахеменидске Персије Дарија III нису одликовале особине способног владара и војсковође. То уверење води порекло од ставова неких грчких и латинских писаца из времена Римског царства. Оно се учврстило и усталило у историографији заслугом шкотског правника и историчара Вилијема Тарна (William Woodthorpe Tarn, 1869-1957), а затим се одржало захваљујући „ревизионистичкој школи,“ која од друге половине XX века доминира модерном историографијом о Александру, бар када је реч о англосаксонским земљама. У овој школи постоји тенденција да се омаловажавањем Александровог противника умањи значај и величина македонског освајача. С друге стране, стручњаци попут француског историчара Пјера Бријана (Pierre Briant) или британског историчара Чарлса Мурисона (Charles Murison) иступили су против таквог става и износе низ аргумената у Даријеву корист. Циљ овог рада је најпре да покаже да су историчари престрого судили Дарију под утицајем пристрасних грчких и латинских извора. Ова пристрасност нарочито долази до изражаја поређењем Дарија III, Александровог „недораслог“ противника са Александровим „достојним“ противницима, попут Мемнона Рођанина, Мазеја или Пора. Александар их је све поразио а Мемнон и Мазеј су, попут Дарија, побегли пред Александром из битке. Но антички извори оштро осуђују само Даријеве поразе и Даријево бекство, док су за остале Александрове супарнике пуни ласкавих речи и дивљења. Као друго, биће изнети аргументи у прилог тврдње да је Дарије III у бици код Иса имао реалистичну и остварљиву тактику. То ће се постићи сагледавањем догађаја из Даријеве перспективе, анализом његових планова, циљева и мотива.