Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914)
The zographs of Debar in the Principality and the Kingdom of Serbia (1830-1918)
Apstrakt
The activity of Debar zografs on the territory of the Principality and the Kingdom of Serbia has not been fully investigated. The knowledge so far indicates of their importance in creating a sacral visual culture during the first half of the 19th century in the Principality of Serbia. Their activity in this territory was made possible by favorable geographical, political and cultural circumstances which included the acceptance and nurturing of the Ottoman-Balkan cultural model, especially during the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815-1839). After the church and state reforms that were carried out in the middle of the 19th century in the Principality of Serbia, the work of painters in its central areas was suppressed, but in the border and especially southern areas that joined the territory after the Berlin Congress in 1878 their work can be followed in continuity. Zograf groups (tajfi) who come from the vicinity of Debar on the territory of the Kingdom of Serbia continue to wor...k in its southern areas, around Vranje, Prokuplje, Niš and Bela Palanka. The paper focuses on the activities of hitherto unknown zografs Nikola, Rista and Josif Mojsilović, as well as on the activities of Dičo Zograf, Nestor Trajanov, Avram Dičov, Teofan Isailović Budžaroski, Evstatije pop Dimitrov, Pavle Stojanović, Krsto Dičić and the Dičić brothers. This mapping of the works of Debar zografs is an attempt to create a clearer picture of the role of this zografs current in the development of church art in the Principality and the Kingdom of Serbia during the 19th and early 20th centuries.
Дејноста на дебарските зографи на територијата на Кнежевството и Кралството
Србија не е целосно истражена. Досегашните сознанија укажуваат на нивната важност во креирањето на сакралната визуелна култура во Кнежевството Србија, во
првата половина на XIX век. Нивната активност на оваа територија била овозможена од поволните географски, политички и културни околности, кои подразбираат
прифаќање и негување на османлиско-балканскиот културен модел, особено за време
на првото владеење на кнезот Милош Обреновиќ (1815 – 1839). Црковно-државните реформи што беа извршени во средината на XIX век, во Кнежевството Србија,
придонесуваат за ограничување на работата на зографите во своите централни
предели, но во јужните, гранични предели, кои по Берлинскиот конгрес, во 1878 г., се
приклучија кон територијата на Кнежевството, работата на овие зографи може
да се следи во континуитет. Зографските тајфи кои од околината на Дебар доаѓаат на територијата на Кралството Србија, својата работа ја прод...олжуваат
во нејзините јужни предели, околу Врање, Прокупље, Ниш и Бела Паланка. Трудот се
фокусира на активностите на досега непознатите зографи Никола, Ристо и Јосиф
Мојсиловиќ, како и на активностите на Дичо Зограф, Нестор Трајанов, Аврам Дичов,
Теофан Исаиловиќ Буџароски, Евстатије Поп Димитров, Павле Стојановиќ, Крсте
Дичиќ и браќата Дичиќ. Ваквото мапирање на делата на дебарските зографи е
обид да се создаде појасна слика за улогата на оваа сликарска струја во развојот
на црковната уметност во Кнежевството и Кралството Србија, во текот на XIX
и почетокот на XX век
Ključne reči:
згографско сликарство / дебарски зографи / Србија 19. век / Балкан / Debar zografs / Principality / Kingdom of Serbia / Nikola, Hristo and Josif Mojsilović / Dičo Zograf / Avram Dičov / Nestor Trajanov / Teofan Isailović Budžaroski / Pavle Stojanović / Evstatij pop Dimitrov / Krsta Dičić / Dičić brothersIzvor:
Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ, 2021, 6, 143-162Izdavač:
- Македонска академија на науките и уметностите, Скопје
Institucija/grupa
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Костић, Ана PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5482 AB - The activity of Debar zografs on the territory of the Principality and the Kingdom of Serbia has not been fully investigated. The knowledge so far indicates of their importance in creating a sacral visual culture during the first half of the 19th century in the Principality of Serbia. Their activity in this territory was made possible by favorable geographical, political and cultural circumstances which included the acceptance and nurturing of the Ottoman-Balkan cultural model, especially during the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815-1839). After the church and state reforms that were carried out in the middle of the 19th century in the Principality of Serbia, the work of painters in its central areas was suppressed, but in the border and especially southern areas that joined the territory after the Berlin Congress in 1878 their work can be followed in continuity. Zograf groups (tajfi) who come from the vicinity of Debar on the territory of the Kingdom of Serbia continue to work in its southern areas, around Vranje, Prokuplje, Niš and Bela Palanka. The paper focuses on the activities of hitherto unknown zografs Nikola, Rista and Josif Mojsilović, as well as on the activities of Dičo Zograf, Nestor Trajanov, Avram Dičov, Teofan Isailović Budžaroski, Evstatije pop Dimitrov, Pavle Stojanović, Krsto Dičić and the Dičić brothers. This mapping of the works of Debar zografs is an attempt to create a clearer picture of the role of this zografs current in the development of church art in the Principality and the Kingdom of Serbia during the 19th and early 20th centuries. AB - Дејноста на дебарските зографи на територијата на Кнежевството и Кралството Србија не е целосно истражена. Досегашните сознанија укажуваат на нивната важност во креирањето на сакралната визуелна култура во Кнежевството Србија, во првата половина на XIX век. Нивната активност на оваа територија била овозможена од поволните географски, политички и културни околности, кои подразбираат прифаќање и негување на османлиско-балканскиот културен модел, особено за време на првото владеење на кнезот Милош Обреновиќ (1815 – 1839). Црковно-државните реформи што беа извршени во средината на XIX век, во Кнежевството Србија, придонесуваат за ограничување на работата на зографите во своите централни предели, но во јужните, гранични предели, кои по Берлинскиот конгрес, во 1878 г., се приклучија кон територијата на Кнежевството, работата на овие зографи може да се следи во континуитет. Зографските тајфи кои од околината на Дебар доаѓаат на територијата на Кралството Србија, својата работа ја продолжуваат во нејзините јужни предели, околу Врање, Прокупље, Ниш и Бела Паланка. Трудот се фокусира на активностите на досега непознатите зографи Никола, Ристо и Јосиф Мојсиловиќ, како и на активностите на Дичо Зограф, Нестор Трајанов, Аврам Дичов, Теофан Исаиловиќ Буџароски, Евстатије Поп Димитров, Павле Стојановиќ, Крсте Дичиќ и браќата Дичиќ. Ваквото мапирање на делата на дебарските зографи е обид да се создаде појасна слика за улогата на оваа сликарска струја во развојот на црковната уметност во Кнежевството и Кралството Србија, во текот на XIX и почетокот на XX век PB - Македонска академија на науките и уметностите, Скопје T2 - Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ T1 - Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914) T1 - The zographs of Debar in the Principality and the Kingdom of Serbia (1830-1918) EP - 162 SP - 143 VL - 6 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5482 ER -
@article{ author = "Костић, Ана", year = "2021", abstract = "The activity of Debar zografs on the territory of the Principality and the Kingdom of Serbia has not been fully investigated. The knowledge so far indicates of their importance in creating a sacral visual culture during the first half of the 19th century in the Principality of Serbia. Their activity in this territory was made possible by favorable geographical, political and cultural circumstances which included the acceptance and nurturing of the Ottoman-Balkan cultural model, especially during the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815-1839). After the church and state reforms that were carried out in the middle of the 19th century in the Principality of Serbia, the work of painters in its central areas was suppressed, but in the border and especially southern areas that joined the territory after the Berlin Congress in 1878 their work can be followed in continuity. Zograf groups (tajfi) who come from the vicinity of Debar on the territory of the Kingdom of Serbia continue to work in its southern areas, around Vranje, Prokuplje, Niš and Bela Palanka. The paper focuses on the activities of hitherto unknown zografs Nikola, Rista and Josif Mojsilović, as well as on the activities of Dičo Zograf, Nestor Trajanov, Avram Dičov, Teofan Isailović Budžaroski, Evstatije pop Dimitrov, Pavle Stojanović, Krsto Dičić and the Dičić brothers. This mapping of the works of Debar zografs is an attempt to create a clearer picture of the role of this zografs current in the development of church art in the Principality and the Kingdom of Serbia during the 19th and early 20th centuries., Дејноста на дебарските зографи на територијата на Кнежевството и Кралството Србија не е целосно истражена. Досегашните сознанија укажуваат на нивната важност во креирањето на сакралната визуелна култура во Кнежевството Србија, во првата половина на XIX век. Нивната активност на оваа територија била овозможена од поволните географски, политички и културни околности, кои подразбираат прифаќање и негување на османлиско-балканскиот културен модел, особено за време на првото владеење на кнезот Милош Обреновиќ (1815 – 1839). Црковно-државните реформи што беа извршени во средината на XIX век, во Кнежевството Србија, придонесуваат за ограничување на работата на зографите во своите централни предели, но во јужните, гранични предели, кои по Берлинскиот конгрес, во 1878 г., се приклучија кон територијата на Кнежевството, работата на овие зографи може да се следи во континуитет. Зографските тајфи кои од околината на Дебар доаѓаат на територијата на Кралството Србија, својата работа ја продолжуваат во нејзините јужни предели, околу Врање, Прокупље, Ниш и Бела Паланка. Трудот се фокусира на активностите на досега непознатите зографи Никола, Ристо и Јосиф Мојсиловиќ, како и на активностите на Дичо Зограф, Нестор Трајанов, Аврам Дичов, Теофан Исаиловиќ Буџароски, Евстатије Поп Димитров, Павле Стојановиќ, Крсте Дичиќ и браќата Дичиќ. Ваквото мапирање на делата на дебарските зографи е обид да се создаде појасна слика за улогата на оваа сликарска струја во развојот на црковната уметност во Кнежевството и Кралството Србија, во текот на XIX и почетокот на XX век", publisher = "Македонска академија на науките и уметностите, Скопје", journal = "Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ", title = "Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914), The zographs of Debar in the Principality and the Kingdom of Serbia (1830-1918)", pages = "162-143", volume = "6", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5482" }
Костић, А.. (2021). Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914). in Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ Македонска академија на науките и уметностите, Скопје., 6, 143-162. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5482
Костић А. Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914). in Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ. 2021;6:143-162. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5482 .
Костић, Ана, "Дебарски зографи у Кнежевини и Краљевини Србији (1830-1914)" in Монумента. Годишник на Истражувачкиот центар за култрно наследство ,,Цветан Грозднов" при МАНУ, 6 (2021):143-162, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5482 .