Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839)
Sacral architecture and church builders in the Principality of Serbia during the first rule of prince Miloš Obrenović (1815–1839)
Апстракт
У периоду прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839), у Кнежевини Србији je подигнут и обновљен велики број цркава. Активности везане за подизање и обнављање храмова биле су део државотворне и личне политике кнеза, те су разгранавање парохијске мреже и обезбеђивање градитеља за тај подухват представљали један од императива. Иако на дoсадашњем ступњу истражености сакралног градитељства овог периода за велики број храмова није могуће утврдити ко су били градитељи, захваљујући сачуваној, и у извесној мери публикованој, архивској грађи о многим градитељима постоје сачувани подаци, иако некад непотпуни. Намера је да се овим радом употпуне досадашња знања о сакралном градитељству и градитељима цркава у Србији у периоду од 1815. до 1839. године, идентификовањем одређених историјских оквира који су омогућили појаву и доминацију појединих градитељских струја, са акцентом на најзначајнија градитељска имена и њихове појединачне опусе. У раду се прате различите струје балканских неимара који с...у доминирали црквеним градитељством у периоду прве владе кнеза Милоша. То су били градитељи из Османског царства, са простора јужног Балкана – Охрида, Битоља, Велеса, Вранеша, Крушева, Цариграда, али и из Босне, углавном из Осата. Међу овим неимарима обрађени су опуси и идентификоване цркве Косте Димовића, Андрије Сотировића, Јање Михајловића, Николе Ђорђевића, Хаџи Николе Живковића, Димитрија Сотировића, Настаса Стефановића, Симе Вироње, Мирослава Буљугије, тајфе Гођевац и локалних мајстора.
In the period of the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815–1839), many churches were erected and renovated in the Principality of Serbia. These activities included the personal political
moves of the Prince toward forming the state. Thus, making a network of parishes and finding the
builders had been of the utmost importance. During this politically, economically, and culturally
dynamic period of the first rule of Prince Miloš Obrenović, the conditions afecting the development
of the sacral building had been changing. As a result, in a relatively short time (three decades),
hundreds of churches diferent in their typology had been built and renovated – starting from the
wooden churches, single-nave churches without a bell to wer, to those containing bell to wers. The
rising need to have more churches was met by hiring the builders from the Ottoman Empire, the
southern Balkans – Ohrid, Bitolje, Veles, Vraneš, Kruševo, Carigrad (Constantinople), but also
from Bosnia, mainly ...from Osat. Among these builders, the most renowned were Kosta Dimović,
Andrija Sotirović, Janja Mihajlović, Nikola Đorđević, Hadži Nikola Živković, Dimitrije Sotirović,
Nastas Stefanović, Sima Vironja, Miroslav Buljugija, Novak, Milutin Gođevac and his sons Aleksa,
Đura, and Petar. This southern Balkans’ building impact was dominant until the period 1837-1840
when the Cathedral Church in Belgrade was built by the educated builders from the Habsburg Empire, Friedrich Adam Querfeld and Franz Dobi. After building the Cathedral Church in Belgrade, upon the change in the government in 1842, but also the change in the cultural policy and church
reformation, the dominant were the architects and the engineers educated in Europe. They were
trusted with making plans, supervising, and building the churches in the Principality of Serbia.
This shift represents the end of a dynamic and in many ways unique period in the sacral architecture of the Principality of Serbia.
Кључне речи:
Кнежевина Србија / прва владавина кнеза Милоша Обреновића / сакрално градитељство / балкански градитељи / Principality of Serbia / first rule of Prince Miloš Obrenović / sacral architecture / builders from the BalkansИзвор:
Зборник Матице српске за ликовне уметности, 2021, 49, 103-124Издавач:
- Матица српска, Нови Сад
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Костић, Ана PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5483 AB - У периоду прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839), у Кнежевини Србији je подигнут и обновљен велики број цркава. Активности везане за подизање и обнављање храмова биле су део државотворне и личне политике кнеза, те су разгранавање парохијске мреже и обезбеђивање градитеља за тај подухват представљали један од императива. Иако на дoсадашњем ступњу истражености сакралног градитељства овог периода за велики број храмова није могуће утврдити ко су били градитељи, захваљујући сачуваној, и у извесној мери публикованој, архивској грађи о многим градитељима постоје сачувани подаци, иако некад непотпуни. Намера је да се овим радом употпуне досадашња знања о сакралном градитељству и градитељима цркава у Србији у периоду од 1815. до 1839. године, идентификовањем одређених историјских оквира који су омогућили појаву и доминацију појединих градитељских струја, са акцентом на најзначајнија градитељска имена и њихове појединачне опусе. У раду се прате различите струје балканских неимара који су доминирали црквеним градитељством у периоду прве владе кнеза Милоша. То су били градитељи из Османског царства, са простора јужног Балкана – Охрида, Битоља, Велеса, Вранеша, Крушева, Цариграда, али и из Босне, углавном из Осата. Међу овим неимарима обрађени су опуси и идентификоване цркве Косте Димовића, Андрије Сотировића, Јање Михајловића, Николе Ђорђевића, Хаџи Николе Живковића, Димитрија Сотировића, Настаса Стефановића, Симе Вироње, Мирослава Буљугије, тајфе Гођевац и локалних мајстора. AB - In the period of the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815–1839), many churches were erected and renovated in the Principality of Serbia. These activities included the personal political moves of the Prince toward forming the state. Thus, making a network of parishes and finding the builders had been of the utmost importance. During this politically, economically, and culturally dynamic period of the first rule of Prince Miloš Obrenović, the conditions afecting the development of the sacral building had been changing. As a result, in a relatively short time (three decades), hundreds of churches diferent in their typology had been built and renovated – starting from the wooden churches, single-nave churches without a bell to wer, to those containing bell to wers. The rising need to have more churches was met by hiring the builders from the Ottoman Empire, the southern Balkans – Ohrid, Bitolje, Veles, Vraneš, Kruševo, Carigrad (Constantinople), but also from Bosnia, mainly from Osat. Among these builders, the most renowned were Kosta Dimović, Andrija Sotirović, Janja Mihajlović, Nikola Đorđević, Hadži Nikola Živković, Dimitrije Sotirović, Nastas Stefanović, Sima Vironja, Miroslav Buljugija, Novak, Milutin Gođevac and his sons Aleksa, Đura, and Petar. This southern Balkans’ building impact was dominant until the period 1837-1840 when the Cathedral Church in Belgrade was built by the educated builders from the Habsburg Empire, Friedrich Adam Querfeld and Franz Dobi. After building the Cathedral Church in Belgrade, upon the change in the government in 1842, but also the change in the cultural policy and church reformation, the dominant were the architects and the engineers educated in Europe. They were trusted with making plans, supervising, and building the churches in the Principality of Serbia. This shift represents the end of a dynamic and in many ways unique period in the sacral architecture of the Principality of Serbia. PB - Матица српска, Нови Сад T2 - Зборник Матице српске за ликовне уметности T1 - Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839) T1 - Sacral architecture and church builders in the Principality of Serbia during the first rule of prince Miloš Obrenović (1815–1839) EP - 124 IS - 49 SP - 103 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5483 ER -
@article{ author = "Костић, Ана", year = "2021", abstract = "У периоду прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839), у Кнежевини Србији je подигнут и обновљен велики број цркава. Активности везане за подизање и обнављање храмова биле су део државотворне и личне политике кнеза, те су разгранавање парохијске мреже и обезбеђивање градитеља за тај подухват представљали један од императива. Иако на дoсадашњем ступњу истражености сакралног градитељства овог периода за велики број храмова није могуће утврдити ко су били градитељи, захваљујући сачуваној, и у извесној мери публикованој, архивској грађи о многим градитељима постоје сачувани подаци, иако некад непотпуни. Намера је да се овим радом употпуне досадашња знања о сакралном градитељству и градитељима цркава у Србији у периоду од 1815. до 1839. године, идентификовањем одређених историјских оквира који су омогућили појаву и доминацију појединих градитељских струја, са акцентом на најзначајнија градитељска имена и њихове појединачне опусе. У раду се прате различите струје балканских неимара који су доминирали црквеним градитељством у периоду прве владе кнеза Милоша. То су били градитељи из Османског царства, са простора јужног Балкана – Охрида, Битоља, Велеса, Вранеша, Крушева, Цариграда, али и из Босне, углавном из Осата. Међу овим неимарима обрађени су опуси и идентификоване цркве Косте Димовића, Андрије Сотировића, Јање Михајловића, Николе Ђорђевића, Хаџи Николе Живковића, Димитрија Сотировића, Настаса Стефановића, Симе Вироње, Мирослава Буљугије, тајфе Гођевац и локалних мајстора., In the period of the first rule of Prince Miloš Obrenović (1815–1839), many churches were erected and renovated in the Principality of Serbia. These activities included the personal political moves of the Prince toward forming the state. Thus, making a network of parishes and finding the builders had been of the utmost importance. During this politically, economically, and culturally dynamic period of the first rule of Prince Miloš Obrenović, the conditions afecting the development of the sacral building had been changing. As a result, in a relatively short time (three decades), hundreds of churches diferent in their typology had been built and renovated – starting from the wooden churches, single-nave churches without a bell to wer, to those containing bell to wers. The rising need to have more churches was met by hiring the builders from the Ottoman Empire, the southern Balkans – Ohrid, Bitolje, Veles, Vraneš, Kruševo, Carigrad (Constantinople), but also from Bosnia, mainly from Osat. Among these builders, the most renowned were Kosta Dimović, Andrija Sotirović, Janja Mihajlović, Nikola Đorđević, Hadži Nikola Živković, Dimitrije Sotirović, Nastas Stefanović, Sima Vironja, Miroslav Buljugija, Novak, Milutin Gođevac and his sons Aleksa, Đura, and Petar. This southern Balkans’ building impact was dominant until the period 1837-1840 when the Cathedral Church in Belgrade was built by the educated builders from the Habsburg Empire, Friedrich Adam Querfeld and Franz Dobi. After building the Cathedral Church in Belgrade, upon the change in the government in 1842, but also the change in the cultural policy and church reformation, the dominant were the architects and the engineers educated in Europe. They were trusted with making plans, supervising, and building the churches in the Principality of Serbia. This shift represents the end of a dynamic and in many ways unique period in the sacral architecture of the Principality of Serbia.", publisher = "Матица српска, Нови Сад", journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности", title = "Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839), Sacral architecture and church builders in the Principality of Serbia during the first rule of prince Miloš Obrenović (1815–1839)", pages = "124-103", number = "49", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5483" }
Костић, А.. (2021). Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839). in Зборник Матице српске за ликовне уметности Матица српска, Нови Сад.(49), 103-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5483
Костић А. Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839). in Зборник Матице српске за ликовне уметности. 2021;(49):103-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5483 .
Костић, Ана, "Сакрално градитељство и градитељи цркава у Кнежевини Србији у време прве владe кнеза Милоша Обреновића: (1815-1839)" in Зборник Матице српске за ликовне уметности, no. 49 (2021):103-124, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5483 .