Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške

Abstract

U ovom izveštaju predstavljeno je istraživanje o mentalnom zdravlju stanovništva u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo procenu mentalnog zdravlja, odnosno procenu simptomatologije sledećih devet mentalnih poremećaja: depresije, anksioznosti, suicidalnosti, opsesivno-kompulzivne simptomatologije, somatizacije, poremećaja ishrane, post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP), simptomatologije iz psihotičnog spektra i disocijativne simptomatologije. Istraživanje je bilo usmereno i na procenu širokih grupa faktora rizika za navedenu simptomatologiju. Dodatno, istraživanje pruža informacije o potrebi za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba kod stanovništva Srbije, tome u kojoj meri se osobe sa psihičkim tegobama obraćaju za pomoć, kome, i kakva su im iskustva, kao i koji su razlozi za to što se neke osobe koje imaju potrebu za podrškom, ipak ne obraćaju za pomoć. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1000 građana i građanki Srbije. Rezultati su pokazali da se oko trećine stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim. 15.6% stanovništva ima prisutne simptome depresije, 7.2% anksioznosti, dok je 1.6% stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, 2.9% građana izveštava da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, 8.1% građana Srbije izveštava da im je tokom života postavljena dijagnoza mentalnog poremećaja, dok 11.8% građana izveštava da su u poslednjih 7 dana koristili lekove usled psihičkih tegoba. Kao faktori rizika za neke od psihičkih tegoba izdvajaju se ženski rod, mlađi uzrast, gradska sredina i niži socio-ekonomski status. Dodatno, veći broj stresnih i traumatskih iskustava, kao i odsustvo socijalne podrške, predstavljaju faktore rizika za pojedine tegobe. Konačno, izbegavajući stil prevladavanja stresa, prevladavanje fokusirano na emocije, kao i manjak psihološke rezilijentnosti takođe predstavljaju faktore rizika za neke od psihičkih tegoba. Rezultati istraživanja pokazuju i da je najmanje svaka treća osoba imala blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegobama, kao i da u Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba mentalnim poremećajima. Konačno, rezultati pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako imaju izražene psihičke tegobe. Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna značajno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh. Na osnovu rezultata istraživanja date su preporuke za dalje intervencije koje bi vodile do unapređenja mentalnog zdravlja stanovništva u Srbiji, a koje se pre svega odnose na unapređenje dostupnosti podrške razvojem besplatnih usluga u zajednici usmerenih na mentalno zdravlje, kao i programe koji bi bili usmereni na smanjenje stigmatizacije vezane za psihičke tegobe, jačanje rezilijentnosti i smanjenje maladaptivnih stilova prevladavanja