Serbia in the Registers of the Angevin Chancery (1265–1295). An Attempt at Reconstruction

Abstract

The article presents the history of the registers of the Angevin royal chancery in Naples until their total destruction in World War II and the subsequent effort to reconstruct them, as well as the history of research and publication of documents from those registers pertaining to Serbia and the Southern Slavs in general. It is concluded that the project of reconstruction, which has so far covered the period from 1265 to 1295, made only indirect and consequently insufficient use of publications in which 19th century researchers who examined the registers in search for information about the Southern Slavs (Ivan Kukuljević Sakcinski, Franjo Rački, Vikentij Makušev) presented their findings. On the other hand, the reconstruction project has revealed some information that was missed or misinterpreted by those earlier researchers. The article brings these two sources together to produce an optimized reconstruction of 27 documents from the registers containning references to Serbia, with the dual intent of providing an updated edition of this corpus of source material for Serbian medieval history and drawing attention to the usefulness of these 19th century publications in the ongoing reconstruction of the Angevin registers.

У раду је најпре изложен историјат регистара канцеларије јужноиталијанских Анжујаца од њиховог настанка као збирке преписа свих јавних докумената које су издавали владари из ове средњовековне династије, кроз векове несигурног чувања у склопу архива у Напуљу, до потпуног уништења за време Другог светског рата и пројекта реконструкције који је потом покренут. Потом је пажња посвећена тројици истраживача из ХIХ века – Ивану Кукуљевићу Сакцинском, Фрањи Рачком и Викентију Макушеву – који су у овим регистрима трагали за грађом о историји Србије и јужнословенских земаља уопште, те издањима у оквиру којих су они саопштили резултате својих истраживања. Детаљним увидом у досад реконструисане регистре, који обухватају раздобље од 1265. до 1295. године, показало се да су приликом њиховог састављања резултати поменутих истраживача коришћени само посредно и стога непотпуно. С друге стране, током пројекта реконструкције откривени су неки подаци које су стари истраживачи пропустили или погрешно протумачили. Стога, рад покушава да на основу података из оба извора изврши најпотпунију могућу реконструкцију оних докумената из анжујских регистара који доносе податке о Србији, са двоструким циљем обезбеђивања новог исправљеног, допуњеног и обједињеног издања овог корпуса грађе за историју средњовековне Србије и указивања на могућност примене поменутих издања из ХIХ века у даљем току пројекта реконструкције регистара анжујске канцеларије.