Краљеви документи

Abstract

Према налазима овог истраживања, корпус докумената српског краља Стефана Уроша Милутина (1282–1321) који се данас могу употребити за дипломатичку анализу броји 27 јединица – 14 повеља црквеним дестинатарима, шест повеља световним дестинатарима и седам писама. Употребљивост овог сразмерно невеликог корпуса додатно ограничава присуство већег броја јединица сложене традиције и упитног дипломатичког статуса међу црквеним повељама. Ипак, анализа све три групе показује да оне представљају три јасно одређена типа докумената чији се дипломатички обрасци надовезују на праксу успостављену под ранијим српским владарима. При том се може приметити да је након Милутиновог брачног и политичког повезивања са византијском царском породицом 1299. године дошло до појачаног утицаја византијских дипломатичких обележја, од којих су нека трајно и доследно усвојена. Такође, размотрени су расположиви подаци о организацији и начину рада владарске канцеларије и учешћу разних чинилаца у процесу израде владарских докумената.