Između mita i nauke. Rasprava o Platonovoj kosmologiji

Abstract

Платонова основна намера јесте да нас у природнофилозофска разматрања уведе путем психологије. Ако митски појмови у дијалогу Тимај реферирају на извесну инхерентну структуру људске психе од које започиње свако космолошко, или научно објашњење, тад их је немогуће одстранити из Платоновог списа. Штавише, управо се на тај начин утемељује значајна дистинкција између модела и стварности, коју и савремена наука увелико препознаје. Пре него што се упустимо у космолошка истраживања, неопходно је да темељно испитамо способности и ограничења нашег когнитивног апарата. Постоје ли, рецимо, доминантне структуре у људској психи, да ли оне и у којој мери утичу на конципирање наших научних теорија, да ли могу да се опишу математичким путем, и што је најважније, поседују ли биолошку, односно биофизичку основу? То су само нека од фундаменталних питања којима се у свом делу бави др Александар Кандић, тумачећи Платонов изворни текст.

Plato’s main intention is to introduce us to natural philosophical considerations through psychology. If the mythical concepts in the Timaeus refer to a certain inherent structure of the human psyche from which every cosmological or scientific explanation begins, then it is impossible to remove them from Plato’s work. Moreover, it is precisely in this way that a significant distinction between model and reality is established, which modern science also widely recognizes. Before embarking on cosmological research, it is necessary to thoroughly examine the capabilities and limitations of our cognitive apparatus. Are there, for example, dominant structures in the human psyche, do they influence the conception of our scientific theories and to what extent, can they be described mathematically, and most importantly, do they have a biological or biophysical basis? These are just some of the fundamental questions that Dr. Aleksandar Kandić deals with in his work, interpreting Plato’s original text.