Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији
Аутори
Бубало, ЂорђеОстала ауторства
Томановић, ЖељкоФотић, Александар
Николић, Мирослав
Тодић, Славица
Рат, Милица
Ивановић, Томислав
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино
омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног
циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у
законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако
је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије,
њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су
примењивани.
Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља),
наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у
састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се
земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају ...„јер се
ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена
могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату.
Кључне речи:
виногради / средњевековна Србија / земљишна имовина / Хришћанство / зависно становништво / рад у господаревом виноградуИзвор:
Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић, 2023, 105-113Издавач:
- САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200163 (Универзитет у Београду, Филозофски факултет) (RS-MESTD-inst-2020-200163)
Институција/група
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Бубало, Ђорђе PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5667 AB - Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије, њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су примењивани. Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља), наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају „јер се ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату. PB - САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52 T2 - Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић T1 - Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији EP - 113 SP - 105 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 ER -
@inbook{ author = "Бубало, Ђорђе", year = "2023", abstract = "Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије, њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су примењивани. Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља), наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају „јер се ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату.", publisher = "САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52", journal = "Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић", booktitle = "Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији", pages = "113-105", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667" }
Бубало, Ђ.. (2023). Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији. in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52., 105-113. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667
Бубало Ђ. Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији. in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић. 2023;:105-113. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 .
Бубало, Ђорђе, "Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији" in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић (2023):105-113, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 .