Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе
Pandemics of plague, cholera, and typhus during the period of 1707 to 1837 and their impact on the creation and construction of a modern Serbian state
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, али и епидемија тифуса 1788–1791. године. По формирању Кнежевине Србије, земљу су погодиле две епидемије колере 1831. и 1836. и куге 1837. године. Заразне болести, чести ратови, устанци у третираном периоду и у контексту њих сеобе српског становништва на север, али и погибије или исељавања муслиманског становништва у границе Османског царства, онемогућавали су демографски опоравак територије. Скривање породица у шумама од других људи током епидемија можда је утицало на то да српска насеља у Београдском пашалуку пред Први српски устанак буду доминантно раштркана и удаљена од комуникација. Рад је написан на основу литературе и необјављене архивске грађе српског порекла.
The territory or parts of the territory where the modern Serbian state
was created from the beginning of the 18th century were affected by several
plague pandemics i n 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–
1783, 1792–1798, and 1814, also as the typhus pandemic of 1788–1791. After the
formation of the Principality of Serbia, the country was affected by two pandemics of cholera in 1831 and 1836, also as the plague in 1837. Infectious diseases,
frequent wars, uprisings during the same period that has led to migrations of
the Serbian population to the north, as well as deaths and/or immigration of the Muslim population to the Ottoman Empire prevented the demographic recovery
of the territory. The fact that families were hiding in the woods from other people
during the pandemics may have affected the Serbian settlements in the Pashalik
of Belgrade, which were scattered to a large extent and far away from communications before the First Serbian Uprising. The paper... is written based on relevant
scientific literature and unpublished sources of Serbian provenance.
Кључне речи:
куга / Србија / Османско царство / Хабзбуршка монархија / plague / Serbia / Ottoman Empire / Habsburg monarchyИзвор:
Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети, 2021, 11-24Издавач:
- Универзитет у Београду – Филозофски факултет
Финансирање / пројекти:
- Пројекат „Човек и друштво у време кризе“, финансиран од стране Филозофског факултета Универзитета у Београду
Институција/група
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Шешум, Урош PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5714 AB - Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, али и епидемија тифуса 1788–1791. године. По формирању Кнежевине Србије, земљу су погодиле две епидемије колере 1831. и 1836. и куге 1837. године. Заразне болести, чести ратови, устанци у третираном периоду и у контексту њих сеобе српског становништва на север, али и погибије или исељавања муслиманског становништва у границе Османског царства, онемогућавали су демографски опоравак територије. Скривање породица у шумама од других људи током епидемија можда је утицало на то да српска насеља у Београдском пашалуку пред Први српски устанак буду доминантно раштркана и удаљена од комуникација. Рад је написан на основу литературе и необјављене архивске грађе српског порекла. AB - The territory or parts of the territory where the modern Serbian state was created from the beginning of the 18th century were affected by several plague pandemics i n 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781– 1783, 1792–1798, and 1814, also as the typhus pandemic of 1788–1791. After the formation of the Principality of Serbia, the country was affected by two pandemics of cholera in 1831 and 1836, also as the plague in 1837. Infectious diseases, frequent wars, uprisings during the same period that has led to migrations of the Serbian population to the north, as well as deaths and/or immigration of the Muslim population to the Ottoman Empire prevented the demographic recovery of the territory. The fact that families were hiding in the woods from other people during the pandemics may have affected the Serbian settlements in the Pashalik of Belgrade, which were scattered to a large extent and far away from communications before the First Serbian Uprising. The paper is written based on relevant scientific literature and unpublished sources of Serbian provenance. PB - Универзитет у Београду – Филозофски факултет T2 - Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети T1 - Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе T1 - Pandemics of plague, cholera, and typhus during the period of 1707 to 1837 and their impact on the creation and construction of a modern Serbian state EP - 24 SP - 11 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5714 ER -
@inbook{ author = "Шешум, Урош", year = "2021", abstract = "Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, али и епидемија тифуса 1788–1791. године. По формирању Кнежевине Србије, земљу су погодиле две епидемије колере 1831. и 1836. и куге 1837. године. Заразне болести, чести ратови, устанци у третираном периоду и у контексту њих сеобе српског становништва на север, али и погибије или исељавања муслиманског становништва у границе Османског царства, онемогућавали су демографски опоравак територије. Скривање породица у шумама од других људи током епидемија можда је утицало на то да српска насеља у Београдском пашалуку пред Први српски устанак буду доминантно раштркана и удаљена од комуникација. Рад је написан на основу литературе и необјављене архивске грађе српског порекла., The territory or parts of the territory where the modern Serbian state was created from the beginning of the 18th century were affected by several plague pandemics i n 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781– 1783, 1792–1798, and 1814, also as the typhus pandemic of 1788–1791. After the formation of the Principality of Serbia, the country was affected by two pandemics of cholera in 1831 and 1836, also as the plague in 1837. Infectious diseases, frequent wars, uprisings during the same period that has led to migrations of the Serbian population to the north, as well as deaths and/or immigration of the Muslim population to the Ottoman Empire prevented the demographic recovery of the territory. The fact that families were hiding in the woods from other people during the pandemics may have affected the Serbian settlements in the Pashalik of Belgrade, which were scattered to a large extent and far away from communications before the First Serbian Uprising. The paper is written based on relevant scientific literature and unpublished sources of Serbian provenance.", publisher = "Универзитет у Београду – Филозофски факултет", journal = "Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети", booktitle = "Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе, Pandemics of plague, cholera, and typhus during the period of 1707 to 1837 and their impact on the creation and construction of a modern Serbian state", pages = "24-11", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5714" }
Шешум, У.. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. in Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети Универзитет у Београду – Филозофски факултет., 11-24. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5714
Шешум У. Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. in Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети. 2021;:11-24. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5714 .
Шешум, Урош, "Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе" in Сузбијање епидемија у нововековној Србији : институционални оквири и практични домети (2021):11-24, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5714 .