Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године
Апстракт
Позитиван исход доношења Устава из 1869. године, у време када је Србија још увек била вазална кнежевина под султановим сизеренством, условљен је изостанком отпора гарантних сила, са којим се својевремено сусрео кнез Михаило за време своје друге владавине (1860-1868). Либералне реформе је здушно подржао аустријски конзул Бенјамин Калај, који је са успехом придобио и остале конзуле у Београду. Убрзо су сви стали уз његово мишљење. Британски конзул Џон Лонгворт, под изговором да је текст устава тешко превести, предложио је намесницима да не подносе примерке устава гарантним силама, па ни Порти, већ да их нотом обавесте да је устав донет. Посебно је важан став председника мађарске владе Ђуле Андрашија да се, после новог уставног уређења, Србија не може више сматрати руском предстражом на Балкану, већ да ће постати фактор вредан поштовања у Источном питању. У контексту руско-аустријског ривалства, усвајање Устава из 1869. године тумачено је успехом Аустро-Угарске, а поразом Русије. За Србиј...у је тај успех представљао моралну победу и значајно ширење аутономних права, оних које је изгубила укидањем Сретењског устава 1835, а на инсистирање Русије и Османског царства.
Кључне речи:
Кнежевина Србија / Устав из 1869 / Намесништво / Бењамин Калај / Џон Лонгворт / Порта / Аустро-Угарска / Русија / гарантне силеИзвор:
150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд, 2021, 17-29Издавач:
- Правни факултет Универзитета у Београду
Финансирање / пројекти:
- Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177014)
Институција/група
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Рајић, Сузана PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5823 AB - Позитиван исход доношења Устава из 1869. године, у време када је Србија још увек била вазална кнежевина под султановим сизеренством, условљен је изостанком отпора гарантних сила, са којим се својевремено сусрео кнез Михаило за време своје друге владавине (1860-1868). Либералне реформе је здушно подржао аустријски конзул Бенјамин Калај, који је са успехом придобио и остале конзуле у Београду. Убрзо су сви стали уз његово мишљење. Британски конзул Џон Лонгворт, под изговором да је текст устава тешко превести, предложио је намесницима да не подносе примерке устава гарантним силама, па ни Порти, већ да их нотом обавесте да је устав донет. Посебно је важан став председника мађарске владе Ђуле Андрашија да се, после новог уставног уређења, Србија не може више сматрати руском предстражом на Балкану, већ да ће постати фактор вредан поштовања у Источном питању. У контексту руско-аустријског ривалства, усвајање Устава из 1869. године тумачено је успехом Аустро-Угарске, а поразом Русије. За Србију је тај успех представљао моралну победу и значајно ширење аутономних права, оних које је изгубила укидањем Сретењског устава 1835, а на инсистирање Русије и Османског царства. PB - Правни факултет Универзитета у Београду T2 - 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд T1 - Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године EP - 29 SP - 17 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5823 ER -
@inbook{ author = "Рајић, Сузана", year = "2021", abstract = "Позитиван исход доношења Устава из 1869. године, у време када је Србија још увек била вазална кнежевина под султановим сизеренством, условљен је изостанком отпора гарантних сила, са којим се својевремено сусрео кнез Михаило за време своје друге владавине (1860-1868). Либералне реформе је здушно подржао аустријски конзул Бенјамин Калај, који је са успехом придобио и остале конзуле у Београду. Убрзо су сви стали уз његово мишљење. Британски конзул Џон Лонгворт, под изговором да је текст устава тешко превести, предложио је намесницима да не подносе примерке устава гарантним силама, па ни Порти, већ да их нотом обавесте да је устав донет. Посебно је важан став председника мађарске владе Ђуле Андрашија да се, после новог уставног уређења, Србија не може више сматрати руском предстражом на Балкану, већ да ће постати фактор вредан поштовања у Источном питању. У контексту руско-аустријског ривалства, усвајање Устава из 1869. године тумачено је успехом Аустро-Угарске, а поразом Русије. За Србију је тај успех представљао моралну победу и значајно ширење аутономних права, оних које је изгубила укидањем Сретењског устава 1835, а на инсистирање Русије и Османског царства.", publisher = "Правни факултет Универзитета у Београду", journal = "150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд", booktitle = "Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године", pages = "29-17", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5823" }
Рајић, С.. (2021). Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године. in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд Правни факултет Универзитета у Београду., 17-29. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5823
Рајић С. Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године. in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд. 2021;:17-29. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5823 .
Рајић, Сузана, "Међународни аспекти доношења Устава из 1869. године" in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Зборник радова са конференције „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” одржане 16. децембра 2019. у Београду, ур. Н. Кршљанин, У. Станковић, Београд (2021):17-29, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5823 .