Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu
Апстракт
Пре четрдесетак година, немачки социолог Волф Лепенис назвао је социологију „трећом културом“, смештеном између оне природнонаучне и оне књижевне; његова теза је, надаље, да социологија тај свој посреднички положај не може битно изменити, а да остане она сама, јер управо је он одређује. У овом раду занимаћу се за само једну страну тог троугла, наиме, блискост између социологије и књижевности. Посматрајући историју и садашњи тренутак социологије, како њене дисциплинарне праксе у ширем смислу тако и њене саморефлексије, препознају се четири главна начина на које се успоставља сродност социологије са књижевношћу: 1) преко предмета: и једна и друга баве се судбином човека у друштвеним околностима; 2) преко друштвене локације: обе су интелектуалне праксе и као такве се одвијају у повлашћеним одељцима друштвеног простора, међу социјално привилегованим актерима; 3) кроз категорију „писања“: и социолошки производи имају форму текста и карактер (ко)ауторског дела; 4) преко когнитивне структуре:... тежња социологије да допре до невидљивих детерминистичких механизама може се упоредити са жанровским захтевима детективског романа. У раду ће сваки од ових облика бити кратко представљен и критички прокоментарисан, да би се на крају вратило основном питању – може ли, и треба ли, социологија да се ослободи своје везе са књижевношћу.
Кључне речи:
социологија / књижевност / писање / дисциплинарна саморефлексијаИзвор:
Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata, 2023, 6-6Издавач:
- Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Институција/група
Sociologija / SociologyTY - CONF AU - Spasić, Ivana PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5832 AB - Пре четрдесетак година, немачки социолог Волф Лепенис назвао је социологију „трећом културом“, смештеном између оне природнонаучне и оне књижевне; његова теза је, надаље, да социологија тај свој посреднички положај не може битно изменити, а да остане она сама, јер управо је он одређује. У овом раду занимаћу се за само једну страну тог троугла, наиме, блискост између социологије и књижевности. Посматрајући историју и садашњи тренутак социологије, како њене дисциплинарне праксе у ширем смислу тако и њене саморефлексије, препознају се четири главна начина на које се успоставља сродност социологије са књижевношћу: 1) преко предмета: и једна и друга баве се судбином човека у друштвеним околностима; 2) преко друштвене локације: обе су интелектуалне праксе и као такве се одвијају у повлашћеним одељцима друштвеног простора, међу социјално привилегованим актерима; 3) кроз категорију „писања“: и социолошки производи имају форму текста и карактер (ко)ауторског дела; 4) преко когнитивне структуре: тежња социологије да допре до невидљивих детерминистичких механизама може се упоредити са жанровским захтевима детективског романа. У раду ће сваки од ових облика бити кратко представљен и критички прокоментарисан, да би се на крају вратило основном питању – може ли, и треба ли, социологија да се ослободи своје везе са књижевношћу. PB - Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju C3 - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata T1 - Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu EP - 6 SP - 6 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5832 ER -
@conference{ author = "Spasić, Ivana", year = "2023", abstract = "Пре четрдесетак година, немачки социолог Волф Лепенис назвао је социологију „трећом културом“, смештеном између оне природнонаучне и оне књижевне; његова теза је, надаље, да социологија тај свој посреднички положај не може битно изменити, а да остане она сама, јер управо је он одређује. У овом раду занимаћу се за само једну страну тог троугла, наиме, блискост између социологије и књижевности. Посматрајући историју и садашњи тренутак социологије, како њене дисциплинарне праксе у ширем смислу тако и њене саморефлексије, препознају се четири главна начина на које се успоставља сродност социологије са књижевношћу: 1) преко предмета: и једна и друга баве се судбином човека у друштвеним околностима; 2) преко друштвене локације: обе су интелектуалне праксе и као такве се одвијају у повлашћеним одељцима друштвеног простора, међу социјално привилегованим актерима; 3) кроз категорију „писања“: и социолошки производи имају форму текста и карактер (ко)ауторског дела; 4) преко когнитивне структуре: тежња социологије да допре до невидљивих детерминистичких механизама може се упоредити са жанровским захтевима детективског романа. У раду ће сваки од ових облика бити кратко представљен и критички прокоментарисан, да би се на крају вратило основном питању – може ли, и треба ли, социологија да се ослободи своје везе са књижевношћу.", publisher = "Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju", journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata", title = "Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu", pages = "6-6", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5832" }
Spasić, I.. (2023). Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 6-6. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5832
Spasić I. Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata. 2023;:6-6. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5832 .
Spasić, Ivana, "Sociologija i književnost - beleške o jednom ambivalentnom srodstvu" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija: knjiga apstrakata (2023):6-6, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5832 .