Изолована средњовековна сахрана са локалитета Власац у Ђердапској клисури

Abstract

На локалитету Власац 70-их година прошлог века откривени су гробови који припадају мезолитском периоду. Већ у првој публикацији о поменутом локалитету наглашено је да гроб 26 лежи изнад мезолитских слојева и да га вероватно треба приписати млађим датумима. Ипак, неколико деценија касније, овај гроб је у студијама означен и интерпретиран као мезолитски. Гроб је садржао скелетне остатке мушкарца, сахрањеног у положају који одговара мезолитском начину сахрањивања. Поред тога, анализе стронцијума показале су да је индивидуа локалног порекла што је додатно подржало теорију да је реч о мезолитској сахрани. Тек у каснијим студијама када су рађене анализе изотопа (δ13C, δ15N) истраживачи су истакли да се ова индивидуа у потпуности разликује од мезолитских. Такође, овај мушкарац је једна од ретких мезолитских индивидуа у Ђердапу код које је присутан каријес. Након ових анализа, скелет је апсолутно датован и потврђена је првобитна претпоставка да није реч о мезолитском, већ о средњовековном гробу (IX–XI век). Антрополошка анализа показала је да је овај мушкарац у току живота обављао тежи физички рад, посебно горњим удовима. Такође, наглашеност специфичних припоја мишића на доњим удовима указује на могуће често јахање коња, а за исту активност се највероватније могу везати и периоститис на костима доњих удова и остеоартритис на костима кичменог стуба. Ова индивидуа је била пажљиво сахрањена, по средњовековним обичајима, али будући да у гробу није било прилога ништа се не може рећи о његовом пореклу. Раздобље у које је скелет датован било је веома бурно и власт над територијом Ђердапа се често мењала, те је било који од историјских догађаја у овом периоду могао довести до ове изоловане сахране. Ипак, питање ко је овај мушкарац и зашто је сахрањен на Власцу за сада остаје отворено.