Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj.
Апстракт
Живот у насељу из раног бронзаног доба (2800-3100 п.н.е.) на налазишту Арслантепе је окончан пожаром који је за собом оставио огроман број угљенисаних ботаничких остатака in situ. Како је материјал похрањен услед једног, изненадног догађаја који је погодио цело село, омогућено је подробно разумевање контекста и интерпретација различитих пракси, нарочито пољопривредних. Откривено је неколико просторија у којима су складиштени усеви и намирнице за шта су употребљавани силоси, велике керамичке посуде попут питоса, а највероватније и корпе или кесе од органског материјала, који се није очувао. Такође, велики број карполошких остатака потиче са спратова кућа, који су овде могли доспети услед употребе спратног простора за складиштење или пак за сушење усева након жетве. Међу карполошким остацима усевних биљака доминирају угљенисана зрна житарица, пре свега јечма (Hordeum vulgare), једнозрне (Triticum monococcum) и двозрне пшенице (T. dicoccon), а у мањој количини присутна је и обична/тврда ...пшеница (T. aestivum/durum). У великој мери заступљене су и махунарке, највише грашак (Pisum sativum) и леблебија (Cicer arietinum), али су документоване и мање укусне семенке из родова грахорица (Vicia/Lathyrus). Јечам је складиштен засебно, за разлику од осталих житарица, што значи да је тако и узгајан и обрађиван. Махунарке су у већини узорака налажене измешане. Сви усеви су веома добро очишћени пре складиштења што се може закључити на основу потпуног одсуства коровских биљака и плеве. Подаци о праксама складиштења значајни су и за сагледавање друштвено-економских односа. У сагласности са претходним закључцима базираним на археолошким доказима, уочљиво је да становници овог ратарског насеља привреду спроводе на нивоу домаћинства, што је у супротности са централистичким системом и појавом владајућих елита у претходном, касно-халколитском, периоду.
Кључне речи:
praistorija / skladištenje / bliski istok / arheobotanikaИзвор:
Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine, 2019, 71-71Издавач:
- Српско археолошко друштво, Београд
- Музеј Крајине Неготин
Институција/група
Arheologija / ArchaeologyTY - CONF AU - Sabanov, Amalia PY - 2019 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5856 AB - Живот у насељу из раног бронзаног доба (2800-3100 п.н.е.) на налазишту Арслантепе је окончан пожаром који је за собом оставио огроман број угљенисаних ботаничких остатака in situ. Како је материјал похрањен услед једног, изненадног догађаја који је погодио цело село, омогућено је подробно разумевање контекста и интерпретација различитих пракси, нарочито пољопривредних. Откривено је неколико просторија у којима су складиштени усеви и намирнице за шта су употребљавани силоси, велике керамичке посуде попут питоса, а највероватније и корпе или кесе од органског материјала, који се није очувао. Такође, велики број карполошких остатака потиче са спратова кућа, који су овде могли доспети услед употребе спратног простора за складиштење или пак за сушење усева након жетве. Међу карполошким остацима усевних биљака доминирају угљенисана зрна житарица, пре свега јечма (Hordeum vulgare), једнозрне (Triticum monococcum) и двозрне пшенице (T. dicoccon), а у мањој количини присутна је и обична/тврда пшеница (T. aestivum/durum). У великој мери заступљене су и махунарке, највише грашак (Pisum sativum) и леблебија (Cicer arietinum), али су документоване и мање укусне семенке из родова грахорица (Vicia/Lathyrus). Јечам је складиштен засебно, за разлику од осталих житарица, што значи да је тако и узгајан и обрађиван. Махунарке су у већини узорака налажене измешане. Сви усеви су веома добро очишћени пре складиштења што се може закључити на основу потпуног одсуства коровских биљака и плеве. Подаци о праксама складиштења значајни су и за сагледавање друштвено-економских односа. У сагласности са претходним закључцима базираним на археолошким доказима, уочљиво је да становници овог ратарског насеља привреду спроводе на нивоу домаћинства, што је у супротности са централистичким системом и појавом владајућих елита у претходном, касно-халколитском, периоду. PB - Српско археолошко друштво, Београд PB - Музеј Крајине Неготин C3 - Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine T1 - Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj. EP - 71 SP - 71 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5856 ER -
@conference{ author = "Sabanov, Amalia", year = "2019", abstract = "Живот у насељу из раног бронзаног доба (2800-3100 п.н.е.) на налазишту Арслантепе је окончан пожаром који је за собом оставио огроман број угљенисаних ботаничких остатака in situ. Како је материјал похрањен услед једног, изненадног догађаја који је погодио цело село, омогућено је подробно разумевање контекста и интерпретација различитих пракси, нарочито пољопривредних. Откривено је неколико просторија у којима су складиштени усеви и намирнице за шта су употребљавани силоси, велике керамичке посуде попут питоса, а највероватније и корпе или кесе од органског материјала, који се није очувао. Такође, велики број карполошких остатака потиче са спратова кућа, који су овде могли доспети услед употребе спратног простора за складиштење или пак за сушење усева након жетве. Међу карполошким остацима усевних биљака доминирају угљенисана зрна житарица, пре свега јечма (Hordeum vulgare), једнозрне (Triticum monococcum) и двозрне пшенице (T. dicoccon), а у мањој количини присутна је и обична/тврда пшеница (T. aestivum/durum). У великој мери заступљене су и махунарке, највише грашак (Pisum sativum) и леблебија (Cicer arietinum), али су документоване и мање укусне семенке из родова грахорица (Vicia/Lathyrus). Јечам је складиштен засебно, за разлику од осталих житарица, што значи да је тако и узгајан и обрађиван. Махунарке су у већини узорака налажене измешане. Сви усеви су веома добро очишћени пре складиштења што се може закључити на основу потпуног одсуства коровских биљака и плеве. Подаци о праксама складиштења значајни су и за сагледавање друштвено-економских односа. У сагласности са претходним закључцима базираним на археолошким доказима, уочљиво је да становници овог ратарског насеља привреду спроводе на нивоу домаћинства, што је у супротности са централистичким системом и појавом владајућих елита у претходном, касно-халколитском, периоду.", publisher = "Српско археолошко друштво, Београд, Музеј Крајине Неготин", journal = "Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine", title = "Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj.", pages = "71-71", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5856" }
Sabanov, A.. (2019). Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj.. in Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine Српско археолошко друштво, Београд., 71-71. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5856
Sabanov A. Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj.. in Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine. 2019;:71-71. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5856 .
Sabanov, Amalia, "Prakse skladištenja useva u naselju iz ranog bronzanog doba na nalazištu Arslantepe u Turskoj." in Srpsko arheološko društvo. XLII skupština i godišnji skup, Negotin, 30. maj – 1. jun 2019. godine (2019):71-71, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5856 .