Таксидарски кивот из збирке Народног музеја у Београду

Abstract

У Збирци послевизантијске уметности Народног музеја у Београду чува се редак таксидарски кивот значајан као артефакт чијим посредством можемо потпуније разумети манифестације сложене верске и визуелне културе балканских хришћана у оквирима Османског царства 18. и 19. века. За путујуће калуђере – таксидаре израђивана је нарочита врста преносивих реликвијара првенствено, намењена прикупљању новчаних прилога за манастире и вршењу светих тајни. Улога ових сложених култних објеката у српској црквеној визуелној култури још увек није у довољној мери наглашена и протумачена. Кивот из Народног музеја који припада овој групи израђен је у форми плитке дрвене кутије у чијој унутрашњости се налази расклопљени крст, мала ложица и непознате светитељске мошти похрањене испод сребрног капка. Унутрашњост поклопца иконописана је представом Успења Пресвете Богородице. Таксидарски кивот је у збирку Народног музеја доспео откупом од приватног колекционара 1986. године. Истргунут из првобитног контекста постао је самостални артефакт за чију су музејску валоризацију значајнији тумачење и разумевање његове ретке функције него уметничке одлике оштећеног иконописа. Поредећи поменути кивот са сличним проученим и сачуваним матријалом са југа Србије и из суседне Бугарске, настојаћемо да га потпуније контекстуализујемо сходно значају у верској свакодневици епохе којој припада.

In the collection of post-Byzantine art of the National Museum in Belgrade, there is a painted wooden collection box with a dismantled cross, a small niche and the relics of a saint preserved inside it. The box arrived in the collection after being bought up from a private collector in the early 1980’s, taken out of its original context. This type of a complex cult object, a reliquary containing the mortal remains of a saint, adorned with a cross, played a significant role in the broader area of the Balkans in the New Age, and was used for the purpose of collecting money donations given to monasteries and for performing sacraments by itinerant monks who collected donations. Balkan portable reliquaries constitute a testimony to a complex religious visual culture, while at the same time providing a link to monastery economy, private worship and the ways of dissemination and popularisation of certain saint cults outside the scope of monasteries. As material objects turned into artefacts, collection boxes were meticulously decorated, so that, apart from pictures, they contain various applied art objects such as altar crosses. As such, these boxes are samples of various visual aspects of the time they belong to. On the inside of the lid of the collection box kept in the National Museum is a painted, icon-like image of the Ascension of the Holy Mother of God, formally and typologically connected with the zographic practice in the Balkans in the late 18th and the early 19th century. The iconographic role models and the manner of work link this icon to many similar images found in the south parts of Serbia and the neighbouring Bulgaria which were under Osmanic rule during this period. Intended for various kinds of religious services, these rare collection boxes are an important means of interpreting the religious practices and the understanding of religiousness of the Balkan Christians living in the Ottoman Empire. Parallels with similar collection box reliquaries, such as those from the Chilandar Monastery, the Rila Monastery and the St Spas Monastery in Lower Lozen (Bulgaria), clearly confirm the function and the dating of the collection box reliquary kept in the National Museum in Belgrade. The collection box reliquary from the National Museum is a rare object of this type that is accessible outside monastery treasuries and collections, and is therefore highly valuable for the collection that it is a part of.