Идеја живота и смрти Густава Климта

Abstract

Циклус живота и смрти и њихов однос у тајни универзума, били су привлачна тема за уметнике аустријског симболизма, и тема која је занимала сликара Густава Климта од краја 19. века, па све до последњих година његовог живота. На његово поимање ове филозофске теме која се тицала суштинске потребе за спознајом сопствене душе и света око нас, утицала је најпре песимистичка интелектуална струја Артура Шопенхауера, а затим и теорија еволуције провучена кроз мистичну и спиритуалну слику света, уваженог немачког филозофа и природњака, Ернста Хекела. Дуалитет и парадокс смрти и живота, Климт је први пут представио на композицијама нарученим за таваницу Велике сале Универзитета у Бечу – „Филозофији“ и „Медицини“. Потом је скоро деценију касније, ову тему обрадио на слици „Смрт и живот“. Последња слика, која је за Климта била његово најзначајније фигуративно дело је сублимирала уметников лични однос према циклусу живота. Циљ овог рада биће истражити којим је све стилским и иконографским решењима сликар посезао обрађујући ову тему и потом, анализирати идејне позадине ових дела. На крају, рад ће настојати да прикаже промену у Климтовој личној визији о животу и смрти, чија је синтеза осликана на представи „Смрт и живот“.