Еволутивни монизам у Аустрији и Климтова "Медицина"

Abstract

Представа „Медицина“ Густава Климта настала је 1901. као део серије од три слике, наручене од стране Министарства просвете за декорацију таванице Велике сале Универзитета у Бечу. Представљена је на Десетој изложби сецесије 1901, међутим није наишла на жељене реакције већ је дочекана жучним критикама, јер уметник није испунио захтеве који су од њега тражени. У духу реформе и напретка медицинске науке, требало је да композиција глорификује победу светлости над тамом. То је требало да буде просветитељска тема која ће гледаоцима упутити јасну поруку прогреса медицине и њене надмоћи над силама природе. Уместо два основна принципа ове науке- превенције и лечења, Климт је пружио једну нејасну, филозофску слику природе, у којој је човек само део ланца цикличног потојања и потчињен је неумитним законима прокреације, патње и смрти. Сликом доминира фигура божанске свештенице Хигије, богиње здравља, која у руци држи зделу са водом из реке Лета, из које излази Асклепијева змија. На левој страни приказана је нага женска фигура која репрезентује живот и изоловано новорођенче испод њених ногу, док је на десној насликан точак судбине, формиран од мноштва нагих људских тела. У лебдећој маси тела појављује се и приказ смрти, симболично представљен у виду скелета. Једина веза која спаја фигуру живота са десном страном слике јесте њена, и испружена рука мушке фигуре окренуте леђима, које се не додирују међусобно. Медицина као пионирска наука која је била у повоју није репрезентована као тријумфујућа и способна да спречи неизоставну смрт. Реферишући на стилску изведбу деформисаних тела, штампа их је упоређивала са лошим стањем у државним болницама. Фасцинација дисторзијом утроба у другом стању на Климтовој слици пак, одражава свесност ембрионалних илустрација из књига Ернста Хекела и његове популаризације биогенетског закона. Још више, целокупна космолошка перспектива коју је уметник овде понудио, указује на његово занимање за Хекелов монизам и теорију еволуције Чарлса Дарвина. Климтова „Медицина“ у коначници пружа један наратив у којем смртност и патња јесу надокнађени опстанком врсте, репрезентованим изолованом бебом.

Gustav Klimt’s painting „Medicine“ was created in 1901. as a part of series of three paintings, commissioned by the Ministry of Education for the decoration of the ceiling in the University of Vienna’s great Hall. It was presented at the Tenth exhibition of Secession in 1901, but has not produced the desired reaction and was welcomed with huge criticism, because the artist has not fulfilled the expected requirements. In the spirit of reform and progress of medical science, the composition was supposed to glorify the victory of light over darkness. This was supposed to represent an enlightening theme that will send a clear message of progress of medicine and its superiority over the forces of nature to the viewers. Instead of two basic principles of this science- prevention and cure, Klimt has provided a vague, philosophical image of nature, where man is only a part of the chain of cyclical existence and therefore is subordinated to the inexorable laws of procreation, suffering and death. The painting is dominated by the figure of divine priestesses Hygeia, goddess of health, which is holding a bowl with water from the river Lethe, out of which the Asclepius Snake is coming out. A nude female figure that represents life and isolated newborn under her feet are shown on the left side, and on the right is wheel of fortune, formed by a crowd of naked human bodies. A display of death- symbolically represented as a skeleton appears in the floating body mass. The only link that connects life figure with the right side of the picture is stretched arm of a male figure with his back turned, and the life’s arm, but they do not touch each other. A pioneering medical science which was in development was not represented as a triumphant and able to prevent the inevitable death. Referring to the style of deformed bodies, the press was comparing them with the poor condition in public hospitals. Fascination with the womb distortion of pregnant women in Klimt’s painting in turn, reflects the awareness of embryonic illustrations from the books of Ernst Haeckel and his popularization of biogenetic law. Even more, the entire cosmological perspective that was offered here indicates artist’s interest in Haekel's monism and evolutionary theory of Charles Darwin. Klimt's „Medicine“ ultimately provides a narrative in which death and suffering are compensated with the survival of the species- represented by isolated baby.