Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева
Art Migrations and Visual Culture of Southeast Europe: Artisan Toma Isidorović from Kruševo
Апстракт
На визуелну културу Југоисточне Европе утицала су једнако кретања
појединаца као и политички догађаји какви су током 19. века били распад Османског
царства и стварање националних држава. Мењајући привремено или стално место боравка уметници су преносили идеје, иконографске обрасце и технолошке поступке
сходно медијуму у коме су деловали. У обзир треба узети и такозвану „печалбу“ у коју
су одлазиле занатлије из јужних крајева крећући се ка северозападу. Један од уметника сасвим непознат националној историографији је Тома Исидоровић, златар и бакрописац, који је деловао на простору Грчке и Бугарске, да би почетком друге половине
19. века дошао у Кнежевину Србију. По етничкој припадности био је Цинцар родом из
Крушева у Северној Македонији. У манастирима Свете горе сачувани су репрезентативни предмети од сребра уз различите бакрорезе. Графички листови Томе Исидоровића сачувани су и у манастиру Рила. Његова делатност у Београду била је везана пре
свега за упражњавање златарске уметн...ости. Највећа и до сада неидентификована група
златарских радова Томе Исидоровића настајала је током 1853. и 1854. године на простору Кнежевине Србије. Исидоровић је обликовао веома раскошне богослужбене предмете
од сребра, попут окова Јеванђеља, рипида, литијског крста, кадионица, путира, дискоса и ложица. Квалитет израде ових предмета, уз употребу захтевне технике нијела, те
прецизну православну иконографију и пре свега вештину извођења цртежа издвајају
личност Томе Исидоровића из Крушева од свих других златарских мајстора и њихових
радова настајалих у Србији током друге половине 19. века.
Te visual culture of Southeast Europe was influenced by the migrations of individuals, as well
as political events such as the collapse of the Ottoman Empire and the creation of nation-states
during the 19th century. By changing their residence temporarily or permanently, artists transmitted
ideas, iconographic patterns, and technological procedures according to the medium they used. Te
so-called pečalba or economic migration of artisans from the southern to the northwest regions
should be also taken into consideration. One of the artists completely unknown to national historiography is Toma Isidorović, goldsmith and copper etcher, who worked in Greece and Bulgaria and
moved to the Principality of Serbia at the beginning of the second half of the 19th century. He was
an ethnic Aromanian born in Kruševo in North Macedonia. In the monasteries of Mount Athos,
representative objects made of silver have been preserved along with various copper engravings.
Te graphic sheets of Toma I...sidorović are also preserved in the Rila Monastery. His activity in Belgrade was primarily related to the practice of goldsmith’s art. Te largest and so far unidentifed
group of goldsmith objects, Toma Isidorović created between 1853 and 1854 in the Principality of
Serbia. Isidorović designed very sumptuous liturgical silver objects – the silver fittings for the
Gospels, rapidions, the liturgical cross, censers, chalices, patens, and communion spoons. The
quality of these items, made using the demanding Niello technique, as well as the precise Orthodox iconography and, above all, the skill of making drawings distinguish the personality of Toma
Isidorović from Kruševo from all other goldsmiths and their works created in Serbia during the
second half of the 19th century.
Кључне речи:
Toma Isidorović from Kruševo / Belgrade Guild of Watchmakers and Goldsmiths / Southeast Europe / Principality of Serbia / goldsmithing / art of the 19th century / Кнежевина Србија / Југоисточна Европа / Београдски еснаф сајџиско–кујунџијски / Тома Исидоровић из Крушева / златарство / уметност 19. века / Томас Сидерис / Света Гора / Бугарска / Северна Македонија / Tomas SiderisИзвор:
Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art, 2023, 51, 129-152Издавач:
- Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Даутовић, Вук PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5972 AB - На визуелну културу Југоисточне Европе утицала су једнако кретања појединаца као и политички догађаји какви су током 19. века били распад Османског царства и стварање националних држава. Мењајући привремено или стално место боравка уметници су преносили идеје, иконографске обрасце и технолошке поступке сходно медијуму у коме су деловали. У обзир треба узети и такозвану „печалбу“ у коју су одлазиле занатлије из јужних крајева крећући се ка северозападу. Један од уметника сасвим непознат националној историографији је Тома Исидоровић, златар и бакрописац, који је деловао на простору Грчке и Бугарске, да би почетком друге половине 19. века дошао у Кнежевину Србију. По етничкој припадности био је Цинцар родом из Крушева у Северној Македонији. У манастирима Свете горе сачувани су репрезентативни предмети од сребра уз различите бакрорезе. Графички листови Томе Исидоровића сачувани су и у манастиру Рила. Његова делатност у Београду била је везана пре свега за упражњавање златарске уметности. Највећа и до сада неидентификована група златарских радова Томе Исидоровића настајала је током 1853. и 1854. године на простору Кнежевине Србије. Исидоровић је обликовао веома раскошне богослужбене предмете од сребра, попут окова Јеванђеља, рипида, литијског крста, кадионица, путира, дискоса и ложица. Квалитет израде ових предмета, уз употребу захтевне технике нијела, те прецизну православну иконографију и пре свега вештину извођења цртежа издвајају личност Томе Исидоровића из Крушева од свих других златарских мајстора и њихових радова настајалих у Србији током друге половине 19. века. AB - Te visual culture of Southeast Europe was influenced by the migrations of individuals, as well as political events such as the collapse of the Ottoman Empire and the creation of nation-states during the 19th century. By changing their residence temporarily or permanently, artists transmitted ideas, iconographic patterns, and technological procedures according to the medium they used. Te so-called pečalba or economic migration of artisans from the southern to the northwest regions should be also taken into consideration. One of the artists completely unknown to national historiography is Toma Isidorović, goldsmith and copper etcher, who worked in Greece and Bulgaria and moved to the Principality of Serbia at the beginning of the second half of the 19th century. He was an ethnic Aromanian born in Kruševo in North Macedonia. In the monasteries of Mount Athos, representative objects made of silver have been preserved along with various copper engravings. Te graphic sheets of Toma Isidorović are also preserved in the Rila Monastery. His activity in Belgrade was primarily related to the practice of goldsmith’s art. Te largest and so far unidentifed group of goldsmith objects, Toma Isidorović created between 1853 and 1854 in the Principality of Serbia. Isidorović designed very sumptuous liturgical silver objects – the silver fittings for the Gospels, rapidions, the liturgical cross, censers, chalices, patens, and communion spoons. The quality of these items, made using the demanding Niello technique, as well as the precise Orthodox iconography and, above all, the skill of making drawings distinguish the personality of Toma Isidorović from Kruševo from all other goldsmiths and their works created in Serbia during the second half of the 19th century. PB - Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности T2 - Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art T1 - Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева T1 - Art Migrations and Visual Culture of Southeast Europe: Artisan Toma Isidorović from Kruševo EP - 152 SP - 129 VL - 51 DO - 10.18485/ms_zmslu.2023.51.8 ER -
@article{ author = "Даутовић, Вук", year = "2023", abstract = "На визуелну културу Југоисточне Европе утицала су једнако кретања појединаца као и политички догађаји какви су током 19. века били распад Османског царства и стварање националних држава. Мењајући привремено или стално место боравка уметници су преносили идеје, иконографске обрасце и технолошке поступке сходно медијуму у коме су деловали. У обзир треба узети и такозвану „печалбу“ у коју су одлазиле занатлије из јужних крајева крећући се ка северозападу. Један од уметника сасвим непознат националној историографији је Тома Исидоровић, златар и бакрописац, који је деловао на простору Грчке и Бугарске, да би почетком друге половине 19. века дошао у Кнежевину Србију. По етничкој припадности био је Цинцар родом из Крушева у Северној Македонији. У манастирима Свете горе сачувани су репрезентативни предмети од сребра уз различите бакрорезе. Графички листови Томе Исидоровића сачувани су и у манастиру Рила. Његова делатност у Београду била је везана пре свега за упражњавање златарске уметности. Највећа и до сада неидентификована група златарских радова Томе Исидоровића настајала је током 1853. и 1854. године на простору Кнежевине Србије. Исидоровић је обликовао веома раскошне богослужбене предмете од сребра, попут окова Јеванђеља, рипида, литијског крста, кадионица, путира, дискоса и ложица. Квалитет израде ових предмета, уз употребу захтевне технике нијела, те прецизну православну иконографију и пре свега вештину извођења цртежа издвајају личност Томе Исидоровића из Крушева од свих других златарских мајстора и њихових радова настајалих у Србији током друге половине 19. века., Te visual culture of Southeast Europe was influenced by the migrations of individuals, as well as political events such as the collapse of the Ottoman Empire and the creation of nation-states during the 19th century. By changing their residence temporarily or permanently, artists transmitted ideas, iconographic patterns, and technological procedures according to the medium they used. Te so-called pečalba or economic migration of artisans from the southern to the northwest regions should be also taken into consideration. One of the artists completely unknown to national historiography is Toma Isidorović, goldsmith and copper etcher, who worked in Greece and Bulgaria and moved to the Principality of Serbia at the beginning of the second half of the 19th century. He was an ethnic Aromanian born in Kruševo in North Macedonia. In the monasteries of Mount Athos, representative objects made of silver have been preserved along with various copper engravings. Te graphic sheets of Toma Isidorović are also preserved in the Rila Monastery. His activity in Belgrade was primarily related to the practice of goldsmith’s art. Te largest and so far unidentifed group of goldsmith objects, Toma Isidorović created between 1853 and 1854 in the Principality of Serbia. Isidorović designed very sumptuous liturgical silver objects – the silver fittings for the Gospels, rapidions, the liturgical cross, censers, chalices, patens, and communion spoons. The quality of these items, made using the demanding Niello technique, as well as the precise Orthodox iconography and, above all, the skill of making drawings distinguish the personality of Toma Isidorović from Kruševo from all other goldsmiths and their works created in Serbia during the second half of the 19th century.", publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности", journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art", title = "Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева, Art Migrations and Visual Culture of Southeast Europe: Artisan Toma Isidorović from Kruševo", pages = "152-129", volume = "51", doi = "10.18485/ms_zmslu.2023.51.8" }
Даутовић, В.. (2023). Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности., 51, 129-152. https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2023.51.8
Даутовић В. Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art. 2023;51:129-152. doi:10.18485/ms_zmslu.2023.51.8 .
Даутовић, Вук, "Уметничке миграције и визуелна култура Југоисточне Европе: мајстор Тома Исидоровић из Крушева" in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art, 51 (2023):129-152, https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2023.51.8 . .