Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Деведесетих година 20. века појмови „Балкан“ и „балка- низација“ добили су пажњу у светском политичком дискурсу, а поједини истраживачи су указали на њихову употребу као „синониме“ за друштвени конфликт, рат и насиље. У 21. веку појам „Балкан“ поново улази у политички дискурс Европе, али у контексту европских интеграција Србије и осталих зе- маља „Западног Балкана“. Како европске интеграције Србије и осталих балканских земаља значе и одређено прилагођавање Европској унији и прихватање њених законских норми и пра- вила, у овом раду проблематизоваће се концепт „Балкана“ и његов однос према „Западној Европи“. Међутим, рад ће се служити историјском перспективом те ће нагласак бити на пе- риоду између Првог и Другог светског рата. Наиме, предмет анализе биће два српска књижевника, Љубомир Мицић и Дра- гиша Васић, који су почетком 20. века критички разматрали значење појма „Балкан“ у односу на западноевропске земаље. У овом раду се претпоставља да је појам „Балкан“ релативи- зован и његово з...начење се може тражити како у политичким дискурсима институција и држава, тако и у књижевним дели- ма. Прво истраживачко питање треба да одговори на то шта за ове књижевнике значи „Балкан“ и како они доживљавају кон-структ „Балкана“ у односу на „Европу“. Друго питање треба да одговори на то како се данас њихова књижевна дела о односу између Балкана и Европе могу читати и тумачити у контекс- ту савремених европских интеграција Србије и њених изазова, односно да ли се и у савременом политичком контексту Србије могу читати као критика процеса европских интеграција Ср- бије. Коначни циљ рада је да покаже како се кроз уметничка дела могу сударати политички дискурси и како књижевност постаје ванвременско поље политичких дебата.
Keywords:
Балкан / европеизација / књижевност / идентитет / политикaSource:
Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija", 2023, 24-25Publisher:
- Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200163 (University of Belgrade, Faculty of Philosophy) (RS-MESTD-inst-2020-200163)
Collections
Institution/Community
Etnologija i antropologija / Ethnology and AnthropologyTY - CONF AU - Стјепановић, Милица PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5987 AB - Деведесетих година 20. века појмови „Балкан“ и „балка- низација“ добили су пажњу у светском политичком дискурсу, а поједини истраживачи су указали на њихову употребу као „синониме“ за друштвени конфликт, рат и насиље. У 21. веку појам „Балкан“ поново улази у политички дискурс Европе, али у контексту европских интеграција Србије и осталих зе- маља „Западног Балкана“. Како европске интеграције Србије и осталих балканских земаља значе и одређено прилагођавање Европској унији и прихватање њених законских норми и пра- вила, у овом раду проблематизоваће се концепт „Балкана“ и његов однос према „Западној Европи“. Међутим, рад ће се служити историјском перспективом те ће нагласак бити на пе- риоду између Првог и Другог светског рата. Наиме, предмет анализе биће два српска књижевника, Љубомир Мицић и Дра- гиша Васић, који су почетком 20. века критички разматрали значење појма „Балкан“ у односу на западноевропске земаље. У овом раду се претпоставља да је појам „Балкан“ релативи- зован и његово значење се може тражити како у политичким дискурсима институција и држава, тако и у књижевним дели- ма. Прво истраживачко питање треба да одговори на то шта за ове књижевнике значи „Балкан“ и како они доживљавају кон-структ „Балкана“ у односу на „Европу“. Друго питање треба да одговори на то како се данас њихова књижевна дела о односу између Балкана и Европе могу читати и тумачити у контекс- ту савремених европских интеграција Србије и њених изазова, односно да ли се и у савременом политичком контексту Србије могу читати као критика процеса европских интеграција Ср- бије. Коначни циљ рада је да покаже како се кроз уметничка дела могу сударати политички дискурси и како књижевност постаје ванвременско поље политичких дебата. PB - Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju C3 - Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija" T1 - Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић EP - 25 SP - 24 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5987 ER -
@conference{ author = "Стјепановић, Милица", year = "2023", abstract = "Деведесетих година 20. века појмови „Балкан“ и „балка- низација“ добили су пажњу у светском политичком дискурсу, а поједини истраживачи су указали на њихову употребу као „синониме“ за друштвени конфликт, рат и насиље. У 21. веку појам „Балкан“ поново улази у политички дискурс Европе, али у контексту европских интеграција Србије и осталих зе- маља „Западног Балкана“. Како европске интеграције Србије и осталих балканских земаља значе и одређено прилагођавање Европској унији и прихватање њених законских норми и пра- вила, у овом раду проблематизоваће се концепт „Балкана“ и његов однос према „Западној Европи“. Међутим, рад ће се служити историјском перспективом те ће нагласак бити на пе- риоду између Првог и Другог светског рата. Наиме, предмет анализе биће два српска књижевника, Љубомир Мицић и Дра- гиша Васић, који су почетком 20. века критички разматрали значење појма „Балкан“ у односу на западноевропске земаље. У овом раду се претпоставља да је појам „Балкан“ релативи- зован и његово значење се може тражити како у политичким дискурсима институција и држава, тако и у књижевним дели- ма. Прво истраживачко питање треба да одговори на то шта за ове књижевнике значи „Балкан“ и како они доживљавају кон-структ „Балкана“ у односу на „Европу“. Друго питање треба да одговори на то како се данас њихова књижевна дела о односу између Балкана и Европе могу читати и тумачити у контекс- ту савремених европских интеграција Србије и њених изазова, односно да ли се и у савременом политичком контексту Србије могу читати као критика процеса европских интеграција Ср- бије. Коначни циљ рада је да покаже како се кроз уметничка дела могу сударати политички дискурси и како књижевност постаје ванвременско поље политичких дебата.", publisher = "Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju", journal = "Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija"", title = "Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић", pages = "25-24", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5987" }
Стјепановић, М.. (2023). Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић. in Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija" Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 24-25. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5987
Стјепановић М. Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић. in Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija". 2023;:24-25. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5987 .
Стјепановић, Милица, "Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић" in Knjiga apstrakata sa Naučnog skupa "Antropologija književnosti, umetnosti i medija" (2023):24-25, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5987 .