Show simple item record

Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)

dc.contributorРајић, Сузана
dc.creatorСавић, Александар М.
dc.date.accessioned2024-01-11T07:57:50Z
dc.date.available2024-01-11T07:57:50Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-89801-79-8
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5996
dc.description.abstractПосебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије.sr
dc.description.abstractThis research pays attention to the structure and functioning of the Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not only people, goods also passed through the quarantine, official letters and shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian government, the Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian government and the Austrian ambassador in Constantinople.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherЦентар за културу и уметност, Алексинацsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceАлексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинацsr
dc.subjectАлексиначки карантинsr
dc.subjectсанитетски прописиsr
dc.subjectкарантински периодsr
dc.subjectВасилије Теодоровићsr
dc.subjectслужбеници карантинаsr
dc.subjectкарантинистиsr
dc.titleАлексиначки карантин (1839–1858)sr
dc.titleТhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)sr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage220
dc.citation.spage201
dc.identifier.fulltexthttp://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/13933/bitstream_13933.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.cobiss44893193


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record