Poems and Votive Gifts of the Nun Jefimija as an Expression of Human Tragedy

Abstract

This paper focuses predominantly on poems and votive gifts of the nun Jefimija which are linked to her life. All of her known gifts, such as the diptych from the Hilandar monastery engraved with the poem Lament for the infant Uglješa, the icon from Poganovo, the katapetasma for the Imperial doors in the Hilandar monastery, the shroud for the relics of the prince Lazar with an embroidered poem Praise to Prince Lazar and the epitaphion from Putna monastery, have been preserved today. Her poems engraved or embroidered on her votive gifts inspired by the works of Symeon Metaphrastes, Symeon the New Theologian and Nicholas Mys tikos represent unique expression of the maternal pain and human tragedy which shaped the visual culture and literature of the medieval Serbia. Each of them was also created as Jefimija’s votive gift, primarily to the Mother of God, but also to Christ and Prince Lazar who are her intercessors and protectors at the Last Judgment

Већи део овог рада фокусиран је на поеме и заветне дарове монахиње Јефимије, којe су нераскидиво повезанe са њеним животом. Сачувани су сви њени дарови за које се зна, а то су диптих на којем је урезана поема Туга за младенцем, Погановска икона, катапетазма за Хиландарске двери са стиховима Мољенија Господу Исусу Христу, плаштаница за мошти кнеза Лазара са поемом Похвала кнезу Лазару и плаштаница из Путне. Јефимијине поеме угравиране или извезене на њеним заветним даровима и инспирисане делима Симеона Метафраста, Симеона Новог Богослова и Николе Мистика представљају јединствен израз мајчинског жаловања и људске трагедије која је обликовала визуелну културу и књижевност средњовековне Србије. Сваки од дарова је настао као Јефимијин заветни дар, пре свега Богородици, али и Христу и кнезу Лазару који су њени заступници и заштитници на Страшном суду.