Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића
Portraits Of Female Ktetors During The Rule Of Lazarević Dynasty
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Ктиторски портрет представља једно од основних
прaва ктитора која су прописана документом који регулише то
право, најчешће типиком одређене задужбине. Током средњег века ктитори су сликани у оквиру својих задужбина најчешће изнад
места вечног починка. Ктиторски портрет је истовремено представљао и вотивни и фунерарни портрет који је функционисао у
свести посматрача као меморија на преминулог. Ови портрети
комуницирали су са остатком простора нарочито са зидним сликарством и заједно са њим чинили су сакралну топографију цркве
у оквиру које је функционисао портрет ктитора. Током XIV века
ктиторске композиције добијају још сложенију политичку конотацију. Оне преносе позиције ктитора у хијерархији хришћанске
породице народа, али и личну побожност и везивање за Христа,
Богородицу или одређеног светитеља којима се ктитори обраћају
да им буду предстојници на путу личног спасења и спасења чланова њихове породице. Ове иконографске промене ктиторских композиција на територији средњовек...овне Србије најпре се јављају на
портретима кнегиње Милице у манастиру Љубостињи и Раваници који су и централна тема овог рада. Док је портрет ктиторке
у Велућу пратио старији модел ктиторског портрета, Миличини
портрети били су модел за ктиторске композиције жена као што
су портрети ктиторки у Руденици и Каленићу о којима ће такође
бити речу у овом раду.
Ktetorial portrait represents one of the essential prerogatives of a
ktetor, proclaimed by the document that regulates ktetorial rights,
usually by the typikon of a certain endowment. In the Middle Ages,
portraits of ktetors were painted in their endowments, typically above
their burial sites. Ktetorial portraits simultaneously represented votive
and funerary portraits that the spectators regarded as memories of the
deceased. Those portraits communicated with the surronding space,
especially with the rest of the wall paintings, and together, they formed
sacral topography of the church in which the ktetorial portrait was
placed. During the 14th century, ktetorial portrait compositions gained
a more complicated political connotation – they marked the position
of ktetors in the hierarchy of Christian family of nations. Moreover,
they represented private piety and dedication to Jesus Christ, Mother of
God or other saints to whom the female ktetors would pray for personal
and ...family protection and salvation. Changes in the iconography
of ktetorial compositions on the territory of medieval Serbia have
primarily emerged on the portraits of Princess Milica in monasteries
Ljubostinja and Ravanica and they represent the central preoccupation
of this paper. Princess Milica’s ktetorial portraits have served as models
for female ktetorial compositions, such as those in the monasteries of
Veluće, Rudenica and Kalenić. Those portraits are observed in this
paper as well.
Keywords:
ктиторски портрет / владарска идеологија / кнегиња Милица / Љубостиња / Раваница / Каленић / Руденица / Велуће / ktetorial portrait / Princess Milica / Ljubostinja / Ravanica / Kalenić / Rudenica / VelućeSource:
Култура, 2019, 165, 325-344Publisher:
- Завод за проучавање културног развитка
Funding / projects:
- Christian culture in the Balkans in the Middle Ages: Byzantine Empire, the Serbs and the Bulgarians from the 9th to the 15th century (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177015)
Institution/Community
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Vinulović, Ljubica PY - 2019 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6075 AB - Ктиторски портрет представља једно од основних прaва ктитора која су прописана документом који регулише то право, најчешће типиком одређене задужбине. Током средњег века ктитори су сликани у оквиру својих задужбина најчешће изнад места вечног починка. Ктиторски портрет је истовремено представљао и вотивни и фунерарни портрет који је функционисао у свести посматрача као меморија на преминулог. Ови портрети комуницирали су са остатком простора нарочито са зидним сликарством и заједно са њим чинили су сакралну топографију цркве у оквиру које је функционисао портрет ктитора. Током XIV века ктиторске композиције добијају још сложенију политичку конотацију. Оне преносе позиције ктитора у хијерархији хришћанске породице народа, али и личну побожност и везивање за Христа, Богородицу или одређеног светитеља којима се ктитори обраћају да им буду предстојници на путу личног спасења и спасења чланова њихове породице. Ове иконографске промене ктиторских композиција на територији средњовековне Србије најпре се јављају на портретима кнегиње Милице у манастиру Љубостињи и Раваници који су и централна тема овог рада. Док је портрет ктиторке у Велућу пратио старији модел ктиторског портрета, Миличини портрети били су модел за ктиторске композиције жена као што су портрети ктиторки у Руденици и Каленићу о којима ће такође бити речу у овом раду. AB - Ktetorial portrait represents one of the essential prerogatives of a ktetor, proclaimed by the document that regulates ktetorial rights, usually by the typikon of a certain endowment. In the Middle Ages, portraits of ktetors were painted in their endowments, typically above their burial sites. Ktetorial portraits simultaneously represented votive and funerary portraits that the spectators regarded as memories of the deceased. Those portraits communicated with the surronding space, especially with the rest of the wall paintings, and together, they formed sacral topography of the church in which the ktetorial portrait was placed. During the 14th century, ktetorial portrait compositions gained a more complicated political connotation – they marked the position of ktetors in the hierarchy of Christian family of nations. Moreover, they represented private piety and dedication to Jesus Christ, Mother of God or other saints to whom the female ktetors would pray for personal and family protection and salvation. Changes in the iconography of ktetorial compositions on the territory of medieval Serbia have primarily emerged on the portraits of Princess Milica in monasteries Ljubostinja and Ravanica and they represent the central preoccupation of this paper. Princess Milica’s ktetorial portraits have served as models for female ktetorial compositions, such as those in the monasteries of Veluće, Rudenica and Kalenić. Those portraits are observed in this paper as well. PB - Завод за проучавање културног развитка T2 - Култура T1 - Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића T1 - Portraits Of Female Ktetors During The Rule Of Lazarević Dynasty EP - 344 IS - 165 SP - 325 DO - 10.5937/kultura1965325V ER -
@article{ author = "Vinulović, Ljubica", year = "2019", abstract = "Ктиторски портрет представља једно од основних прaва ктитора која су прописана документом који регулише то право, најчешће типиком одређене задужбине. Током средњег века ктитори су сликани у оквиру својих задужбина најчешће изнад места вечног починка. Ктиторски портрет је истовремено представљао и вотивни и фунерарни портрет који је функционисао у свести посматрача као меморија на преминулог. Ови портрети комуницирали су са остатком простора нарочито са зидним сликарством и заједно са њим чинили су сакралну топографију цркве у оквиру које је функционисао портрет ктитора. Током XIV века ктиторске композиције добијају још сложенију политичку конотацију. Оне преносе позиције ктитора у хијерархији хришћанске породице народа, али и личну побожност и везивање за Христа, Богородицу или одређеног светитеља којима се ктитори обраћају да им буду предстојници на путу личног спасења и спасења чланова њихове породице. Ове иконографске промене ктиторских композиција на територији средњовековне Србије најпре се јављају на портретима кнегиње Милице у манастиру Љубостињи и Раваници који су и централна тема овог рада. Док је портрет ктиторке у Велућу пратио старији модел ктиторског портрета, Миличини портрети били су модел за ктиторске композиције жена као што су портрети ктиторки у Руденици и Каленићу о којима ће такође бити речу у овом раду., Ktetorial portrait represents one of the essential prerogatives of a ktetor, proclaimed by the document that regulates ktetorial rights, usually by the typikon of a certain endowment. In the Middle Ages, portraits of ktetors were painted in their endowments, typically above their burial sites. Ktetorial portraits simultaneously represented votive and funerary portraits that the spectators regarded as memories of the deceased. Those portraits communicated with the surronding space, especially with the rest of the wall paintings, and together, they formed sacral topography of the church in which the ktetorial portrait was placed. During the 14th century, ktetorial portrait compositions gained a more complicated political connotation – they marked the position of ktetors in the hierarchy of Christian family of nations. Moreover, they represented private piety and dedication to Jesus Christ, Mother of God or other saints to whom the female ktetors would pray for personal and family protection and salvation. Changes in the iconography of ktetorial compositions on the territory of medieval Serbia have primarily emerged on the portraits of Princess Milica in monasteries Ljubostinja and Ravanica and they represent the central preoccupation of this paper. Princess Milica’s ktetorial portraits have served as models for female ktetorial compositions, such as those in the monasteries of Veluće, Rudenica and Kalenić. Those portraits are observed in this paper as well.", publisher = "Завод за проучавање културног развитка", journal = "Култура", title = "Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића, Portraits Of Female Ktetors During The Rule Of Lazarević Dynasty", pages = "344-325", number = "165", doi = "10.5937/kultura1965325V" }
Vinulović, L.. (2019). Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића. in Култура Завод за проучавање културног развитка.(165), 325-344. https://doi.org/10.5937/kultura1965325V
Vinulović L. Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића. in Култура. 2019;(165):325-344. doi:10.5937/kultura1965325V .
Vinulović, Ljubica, "Пoртрети жена ктитора у време Лазаревића" in Култура, no. 165 (2019):325-344, https://doi.org/10.5937/kultura1965325V . .