Материјалност и визуелна култура: литургијски предмети из саборног храма Вазнесења Христовог у Чачку

Abstract

Материјални објекти попут литургијских предмета важни су за визуелну културу, будући да одражавају разнородне аспекте култур- не и друштвене историје, социјалну и економску динамику времена, те уметничке прилике и феномене. Уметнички обликовани богослужбени предмети из саборног храма Вазнесења Христовог у Чачку припадају још једној важној катедралној ризници која није целовито сагледана и проту- мачена са аспеката историје уметности и визуелне културе. Сребрнина, везени текстил и друге драгоцености из ове црквене ризнице као активни посредници осликавају културну, црквену и друштвену динамику у важном градском средишту попут Чачка. Истовремено, они су одраз ширих културних прилика у Србији XIX века. Интензивне промене у визуе- лној култури карактеристичне за ово раздобље могу се јасније сагледати управо кроз трансформације материјалних артифицираних предмета, њихову динамичну циркулацију и дужину употребног трајања. Препо- знавањем богослужбених предмета из чачанске катедралне цркве као објеката којима је „материјализована хришћанска стварност“ могу се јасније одредити карактер и одлике српске црквене уметности XIX века, те улоге материјалних предмета у њеном манифестовању.

Material objects such as liturgical items are important for visual culture, as they reflect diverse aspects of cultural and social history, the social and economic dynamics of their time and the artistic circumstances and phenomena. The artistically shaped liturgical objects from the Cathedral Church of the Ascension of Our Lord in Čačak belong to yet another important cathedral treasury that has not been fully looked into and interpreted from the aspects of the history of art and visual culture. The silverware, embroidered textiles and other valuables from this church treasury depict as active mediators the cultural, ecclesiastical and social dynamics in an important urban centre such as Čačak. At the same time, they constitute a reflection of wider cultural circumstances in the 19th-century Serbia. Intense changes in the visual culture, characteristic of this period, may be observed more clearly precisely through the transformations of material artified objects, their dynamic circulation and the time during which they could be used. By recognizing the liturgical objects from Čačak’s cathedral church as objects that “have materialised Christian reality” it is possible to determine more clearly the character and the characteristics of the Serbian church art in the 19th century and the role of material objects in its manifestation.