Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића
Portraits of children in representations of Serbian Nobility at the time of the Nemanjić Dynasty
Апстракт
Највећи број сачуваних властеоских целина у сликарству
средњовековне Србије чине групни ктиторски портрети на којима су припадници властеоског сталежа, заслужни за подизање храмова и извођење
живописа у њима, приказани у кругу породице. Значајно место у њима добијали су управо ликови мушких и женских потомака приказаног племића.
Сликани су често поред својих родитеља на истом зиду у унутрашњости
храмова. О том обичају сведоче портрети сачувани у припратама цркава Светог Ђорђа у Горњем Козјаку, Светог арханђела Михаила у
Леснову, те Светог Николе у Псачи и Богородичиног храма у Ваганешу. И на некадашњој западној фасади цркве Светог Ђорђа
у Полошком и на западној фасади Богородичиног храма у Малом
Граду на Преспи портрети ктиторског брачног пара и њихових потомака приказани су у истом низу, с тим што, за разлику од горе наведених
примера, у овом случају деца нису постављена непосредно уз родитеље.
Наиме, у полошком храму, једнако као и у пећинској преспанској цркви,
они су п...риказани на јужном делу западних фасада поменутих грађевина,
односно на супротној страни композиције у односу на фигуре својих родитеља.
Кључне речи:
ктиторски портрети / породице / мушки и женски потомци племићаИзвор:
Ниш и Византија 16, 2018, 16, 77-92Издавач:
- Град Ниш
- Универзитет у Нишу
- Православна епархија Нишка
- Нишки културни центар
Финансирање / пројекти:
- Српска средњовековна уметност и њен европски контекст (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177036)
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - CHAP AU - Павловић, Драгана PY - 2018 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6282 AB - Највећи број сачуваних властеоских целина у сликарству средњовековне Србије чине групни ктиторски портрети на којима су припадници властеоског сталежа, заслужни за подизање храмова и извођење живописа у њима, приказани у кругу породице. Значајно место у њима добијали су управо ликови мушких и женских потомака приказаног племића. Сликани су често поред својих родитеља на истом зиду у унутрашњости храмова. О том обичају сведоче портрети сачувани у припратама цркава Светог Ђорђа у Горњем Козјаку, Светог арханђела Михаила у Леснову, те Светог Николе у Псачи и Богородичиног храма у Ваганешу. И на некадашњој западној фасади цркве Светог Ђорђа у Полошком и на западној фасади Богородичиног храма у Малом Граду на Преспи портрети ктиторског брачног пара и њихових потомака приказани су у истом низу, с тим што, за разлику од горе наведених примера, у овом случају деца нису постављена непосредно уз родитеље. Наиме, у полошком храму, једнако као и у пећинској преспанској цркви, они су приказани на јужном делу западних фасада поменутих грађевина, односно на супротној страни композиције у односу на фигуре својих родитеља. PB - Град Ниш PB - Универзитет у Нишу PB - Православна епархија Нишка PB - Нишки културни центар T2 - Ниш и Византија 16 T1 - Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића T1 - Portraits of children in representations of Serbian Nobility at the time of the Nemanjić Dynasty EP - 92 SP - 77 VL - 16 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6282 ER -
@inbook{ author = "Павловић, Драгана", year = "2018", abstract = "Највећи број сачуваних властеоских целина у сликарству средњовековне Србије чине групни ктиторски портрети на којима су припадници властеоског сталежа, заслужни за подизање храмова и извођење живописа у њима, приказани у кругу породице. Значајно место у њима добијали су управо ликови мушких и женских потомака приказаног племића. Сликани су често поред својих родитеља на истом зиду у унутрашњости храмова. О том обичају сведоче портрети сачувани у припратама цркава Светог Ђорђа у Горњем Козјаку, Светог арханђела Михаила у Леснову, те Светог Николе у Псачи и Богородичиног храма у Ваганешу. И на некадашњој западној фасади цркве Светог Ђорђа у Полошком и на западној фасади Богородичиног храма у Малом Граду на Преспи портрети ктиторског брачног пара и њихових потомака приказани су у истом низу, с тим што, за разлику од горе наведених примера, у овом случају деца нису постављена непосредно уз родитеље. Наиме, у полошком храму, једнако као и у пећинској преспанској цркви, они су приказани на јужном делу западних фасада поменутих грађевина, односно на супротној страни композиције у односу на фигуре својих родитеља.", publisher = "Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија Нишка, Нишки културни центар", journal = "Ниш и Византија 16", booktitle = "Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића, Portraits of children in representations of Serbian Nobility at the time of the Nemanjić Dynasty", pages = "92-77", volume = "16", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6282" }
Павловић, Д.. (2018). Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића. in Ниш и Византија 16 Град Ниш., 16, 77-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6282
Павловић Д. Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића. in Ниш и Византија 16. 2018;16:77-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6282 .
Павловић, Драгана, "Портрети деце у српском властеоском сликарству у доба Немањића" in Ниш и Византија 16, 16 (2018):77-92, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6282 .