Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији
Falsification of Data, Forging of Identity and Marginalisation of Serbian Medieval Heritage in Kosovo and Metohija
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У тексту се анализира однос према споменицима српске средњовековне уметности у публикацијама о "културном наслеђу Косова" објављеним у Приштини у новије време. Указано је на неутемељене покушаје да се српски културно-историјски идентитет баштине о којој је реч доведе у питање, то јест да се она припише албанском народу, као "староседелачком" становништву на просторима Косова и Метохије. Размотрени су, у оквиру таквог механизма кривотворења, неосновани покушаји да се за првобитне ктиторе српских цркава и манастира прогласе Албанци, да се на њима препознају одлике "албанског", односно "косовског стила", те да се , на крају, албанским мајсторима припише изградња неких од најзначајнијих српских споменика у косовскометохијској области. Скренута је, најзад, пажња и на третман српских споменика у најновијим иностраним приручницима о "историји Косова".
e paper analyses the attitude towards the monuments of Serbian medieval
art in the publications on the “cultural heritage of Kosovo” recently published in
Pritina. It points out the scientically unfounded attempts to bring into question the Serbian cultural-historical identity of the heritage concerned, i.e. to
attribute it to the Albanian people, as the “indigenous” population of Kosovo
and Metohija. Within the framework of such a mechanism of forgery, a focus is
placed on the unfounded attempts to declare Albanians as the original ktetors
of Serbian churches and monasteries, to recognise the features of the “Albanian”,
i.e. “Kosovo style” in them, and to attribute to Albanian masters the construction of some of the most important Serbian monuments in the Kosovo-Metohija
area. Finally, an emphasis was also placed on the treatment of Serbian monuments in the recent handbooks on the “history of Kosovo” published abroad.
Keywords:
Косово и Метохија / српска средњовековна уметност / баштина / фалсификати / идентитет / Срби / Албанци / Илири / Kosovo and Metohija / Serbian medieval art / heritage / forgeries / identity / Serbs / Albanians / IllyriansSource:
Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић, 2023, 1, 355-424Publisher:
- Српска академија наука и уметности
Institution/Community
Istorija umetnosti / History of ArtTY - CHAP AU - Tomić, Marka AU - Živković, Miloš PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6433 AB - У тексту се анализира однос према споменицима српске средњовековне уметности у публикацијама о "културном наслеђу Косова" објављеним у Приштини у новије време. Указано је на неутемељене покушаје да се српски културно-историјски идентитет баштине о којој је реч доведе у питање, то јест да се она припише албанском народу, као "староседелачком" становништву на просторима Косова и Метохије. Размотрени су, у оквиру таквог механизма кривотворења, неосновани покушаји да се за првобитне ктиторе српских цркава и манастира прогласе Албанци, да се на њима препознају одлике "албанског", односно "косовског стила", те да се , на крају, албанским мајсторима припише изградња неких од најзначајнијих српских споменика у косовскометохијској области. Скренута је, најзад, пажња и на третман српских споменика у најновијим иностраним приручницима о "историји Косова". AB - e paper analyses the attitude towards the monuments of Serbian medieval art in the publications on the “cultural heritage of Kosovo” recently published in Pritina. It points out the scientically unfounded attempts to bring into question the Serbian cultural-historical identity of the heritage concerned, i.e. to attribute it to the Albanian people, as the “indigenous” population of Kosovo and Metohija. Within the framework of such a mechanism of forgery, a focus is placed on the unfounded attempts to declare Albanians as the original ktetors of Serbian churches and monasteries, to recognise the features of the “Albanian”, i.e. “Kosovo style” in them, and to attribute to Albanian masters the construction of some of the most important Serbian monuments in the Kosovo-Metohija area. Finally, an emphasis was also placed on the treatment of Serbian monuments in the recent handbooks on the “history of Kosovo” published abroad. PB - Српска академија наука и уметности T2 - Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић T1 - Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији T1 - Falsification of Data, Forging of Identity and Marginalisation of Serbian Medieval Heritage in Kosovo and Metohija EP - 424 IS - 1 SP - 355 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6433 ER -
@inbook{ author = "Tomić, Marka and Živković, Miloš", year = "2023", abstract = "У тексту се анализира однос према споменицима српске средњовековне уметности у публикацијама о "културном наслеђу Косова" објављеним у Приштини у новије време. Указано је на неутемељене покушаје да се српски културно-историјски идентитет баштине о којој је реч доведе у питање, то јест да се она припише албанском народу, као "староседелачком" становништву на просторима Косова и Метохије. Размотрени су, у оквиру таквог механизма кривотворења, неосновани покушаји да се за првобитне ктиторе српских цркава и манастира прогласе Албанци, да се на њима препознају одлике "албанског", односно "косовског стила", те да се , на крају, албанским мајсторима припише изградња неких од најзначајнијих српских споменика у косовскометохијској области. Скренута је, најзад, пажња и на третман српских споменика у најновијим иностраним приручницима о "историји Косова"., e paper analyses the attitude towards the monuments of Serbian medieval art in the publications on the “cultural heritage of Kosovo” recently published in Pritina. It points out the scientically unfounded attempts to bring into question the Serbian cultural-historical identity of the heritage concerned, i.e. to attribute it to the Albanian people, as the “indigenous” population of Kosovo and Metohija. Within the framework of such a mechanism of forgery, a focus is placed on the unfounded attempts to declare Albanians as the original ktetors of Serbian churches and monasteries, to recognise the features of the “Albanian”, i.e. “Kosovo style” in them, and to attribute to Albanian masters the construction of some of the most important Serbian monuments in the Kosovo-Metohija area. Finally, an emphasis was also placed on the treatment of Serbian monuments in the recent handbooks on the “history of Kosovo” published abroad.", publisher = "Српска академија наука и уметности", journal = "Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић", booktitle = "Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији, Falsification of Data, Forging of Identity and Marginalisation of Serbian Medieval Heritage in Kosovo and Metohija", pages = "424-355", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6433" }
Tomić, M.,& Živković, M.. (2023). Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији. in Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић Српска академија наука и уметности.(1), 355-424. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6433
Tomić M, Živković M. Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији. in Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић. 2023;(1):355-424. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6433 .
Tomić, Marka, Živković, Miloš, "Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији" in Заштита, очување и афирмација српске културне баштине на Косову и Метохији. Том I, ed. Д. Војводић, no. 1 (2023):355-424, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6433 .