Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century
Спомен-црква у Горњем Адровцу као симбол српско-руских културних, политичких, националних и уметничких веза на крају XIX и почетком XX века
Abstract
Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском
пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац
у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска
Memorial Church in Gornji Adrovac as a Symbol of Serbo-Russian Cultural, Political, National, and Artistic
Ties in the Late 19th and Early 20th Century
Ana D. KOSTIĆ, Teodora D. RAKONJAC
Зборник радова Филозофског факултета, liv (1) / 2024 21
војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско-
-турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је
посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског
царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је
процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено
прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани
пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуко...вника Рајевског
из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа
између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја
Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије
у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од
његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као
што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на
српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте
околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем
Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година
након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена,
црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две
државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и
завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих
односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код
краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол
добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и
програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих
руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне
историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је
добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда
и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве,
који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног
од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова.
Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу
представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и
естетски идеал у тадашњој црквеној уметности.
During the Serbo-Turkish wars (1876–1878), a Russian
volunteer, Colonel Nikolaj Nikolajevich Raevsky, died in a battle
at Golo Brdo, the place near the village Gornji Adrovac. One of
the monuments built in his honour is a memorial church erected
in the place where he was shot. This paper discusses the erection
of the memorial church in light of the political circumstances
and the national ties between Russia and Serbia during the
second half of the 19th and the beginning of the 20th century.
The Church in Gornji Adrovac itself stands as a representation
of good political, national, and religious ties between Serbia and
Russia, as well as an example of artistic transfer and aesthetical
ideal in the religious art of the time.
Keywords:
Николај Николајевич Рајевски / Горњи Адровац / спомен-црква / црквена уметност / српско-турски ратови / Nikolaj Nikolajevich Raevsky / Gornji Adrovac / memorial church / religious art / Serbo-Turkish warsSource:
Zbornik radova Fiozofskog fakultea, 05-03-2024, 54, 1, 235-255Publisher:
- Filozofski fakultet, Univerzitet u Prištini
Funding / projects:
- RICONTRANS: Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean (16th – early 20th c.), under the lidership of Yuliana Boycheva, Foundation for Research and Technology Hellas / Institute for Mediterranean Studies, Rethymnon, Crete, Greece
Institution/Community
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Kostić, Ana AU - Rakonjac, Teodora PY - 2024-03-05 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6596 AB - Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска Memorial Church in Gornji Adrovac as a Symbol of Serbo-Russian Cultural, Political, National, and Artistic Ties in the Late 19th and Early 20th Century Ana D. KOSTIĆ, Teodora D. RAKONJAC Зборник радова Филозофског факултета, liv (1) / 2024 21 војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско- -турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуковника Рајевског из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена, црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве, који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова. Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и естетски идеал у тадашњој црквеној уметности. AB - During the Serbo-Turkish wars (1876–1878), a Russian volunteer, Colonel Nikolaj Nikolajevich Raevsky, died in a battle at Golo Brdo, the place near the village Gornji Adrovac. One of the monuments built in his honour is a memorial church erected in the place where he was shot. This paper discusses the erection of the memorial church in light of the political circumstances and the national ties between Russia and Serbia during the second half of the 19th and the beginning of the 20th century. The Church in Gornji Adrovac itself stands as a representation of good political, national, and religious ties between Serbia and Russia, as well as an example of artistic transfer and aesthetical ideal in the religious art of the time. PB - Filozofski fakultet, Univerzitet u Prištini T2 - Zbornik radova Fiozofskog fakultea T1 - Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century T1 - Спомен-црква у Горњем Адровцу као симбол српско-руских културних, политичких, националних и уметничких веза на крају XIX и почетком XX века EP - 255 IS - 1 SP - 235 VL - 54 DO - 10.5937/zrffp54-47617 ER -
@article{ author = "Kostić, Ana and Rakonjac, Teodora", year = "2024-03-05", abstract = "Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска Memorial Church in Gornji Adrovac as a Symbol of Serbo-Russian Cultural, Political, National, and Artistic Ties in the Late 19th and Early 20th Century Ana D. KOSTIĆ, Teodora D. RAKONJAC Зборник радова Филозофског факултета, liv (1) / 2024 21 војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско- -турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуковника Рајевског из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена, црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве, који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова. Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и естетски идеал у тадашњој црквеној уметности., During the Serbo-Turkish wars (1876–1878), a Russian volunteer, Colonel Nikolaj Nikolajevich Raevsky, died in a battle at Golo Brdo, the place near the village Gornji Adrovac. One of the monuments built in his honour is a memorial church erected in the place where he was shot. This paper discusses the erection of the memorial church in light of the political circumstances and the national ties between Russia and Serbia during the second half of the 19th and the beginning of the 20th century. The Church in Gornji Adrovac itself stands as a representation of good political, national, and religious ties between Serbia and Russia, as well as an example of artistic transfer and aesthetical ideal in the religious art of the time.", publisher = "Filozofski fakultet, Univerzitet u Prištini", journal = "Zbornik radova Fiozofskog fakultea", title = "Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century, Спомен-црква у Горњем Адровцу као симбол српско-руских културних, политичких, националних и уметничких веза на крају XIX и почетком XX века", pages = "255-235", number = "1", volume = "54", doi = "10.5937/zrffp54-47617" }
Kostić, A.,& Rakonjac, T.. (2024-03-05). Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century. in Zbornik radova Fiozofskog fakultea Filozofski fakultet, Univerzitet u Prištini., 54(1), 235-255. https://doi.org/10.5937/zrffp54-47617
Kostić A, Rakonjac T. Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century. in Zbornik radova Fiozofskog fakultea. 2024;54(1):235-255. doi:10.5937/zrffp54-47617 .
Kostić, Ana, Rakonjac, Teodora, "Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century" in Zbornik radova Fiozofskog fakultea, 54, no. 1 (2024-03-05):235-255, https://doi.org/10.5937/zrffp54-47617 . .