Претраживање
Приказ резултата 11-20 од 107
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)
Избор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли ...
Методолошки и историографски прилози
(Народни музеј ПожаревацЦентар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2021)
Сва поглавља ове књиге, осим једног, представљају раније објављене радове, који су овде проширени новим истраживањима. Неки су доживели обимнија проширења, посебно они из методологије, а неки су само незнатне. У све радове ...
History of the Roman Provinces in the Territory of Modern Day Serbia during the Principate
(Beograd: Narodni muzej, 2013)
The paper presents an overview of the history of the Roman provinces on the territory of Serbia during the Principate, from the reign of Augustus and the creation of the Moesia to the accession of Diocletian.
Средњовековна жупа Дабар између Србије и Босне / Medival Zhupa of Dabar beween Serbia and Bosnia
(Мушеј у Пријепољу, 2014)
Рад се бави опсегом и територијом жупе Дабар, њеном организацијом и поделом на две целине око 1373. У раду су обрађени и градиви и тврђаве на територији Дабра.
Поседи великог логотета Стефана Ратковића
(Istorijski arhiv KruševacOdeljenje za istoriju Filozofski fakultet u Beogradu, 2007)
Срефан Ратковић се као значајна личност српске историје појављује на историјској позорници педесетих година 15. века, у време очајничких покушаја да се очува српска држава. Смтр деспота Ђорђа Вукановића (Бранковића) 1456. ...
Humska zemlja u srednjem veku
(Filozofski fakultet, Univerzitet u BeograduDBR International Publishing, 1996)
Захумље је било једна од ранофеудалних српских земаља. Формирало се првобитно на простору изеђу Дубровника и Неретве. По Константину VII Порфирогениту, Захумљани су Срби и имају утврђене градове: Стон, Јасли (Ошље), Мокрискик ...