Prikaz osnovnih podataka o dokumentu
Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак
dc.contributor | Чавошки, Коста | |
dc.creator | Бубало, Ђорђе | |
dc.date.accessioned | 2022-12-15T14:06:40Z | |
dc.date.available | 2022-12-15T14:06:40Z | |
dc.date.issued | 2021 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-7025-921-8 (пл. са омотом) | |
dc.identifier.uri | http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4017 | |
dc.description.abstract | Избор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли дословни превод српског предлошка. За такву оцену нису пресудне чињенице да Рум не преноси нумерацију и већину наслова из ДЗ, а из ЕН ниједан, као и да неке чланове изоставља. Као што ће показати примери поређења, разлике између два текста не почивају само на спорадичном неразумевању значења појединих речи, израза или синтаксичке логике, већ и на свесној намери преводиоца да се поједини прописи приближе политичким, друштвеним и економским приликама у којима је живео румунски живаљ на истоку Хабзбуршке монархије и њиховим обичајима, с циљем да се текст учини разумљивијим. Рецимо, средњовековна обрачунска јединица перпера прерачунавана је у тадашњи ситан бакарни новац потору, полтуру. Преводилац је водио рачуна и о томе да не увреди владајућу, римокатоличку вероисповест, па је „латинска јерес“ из предлошка свуда изостављена, а ставови према римокатолицима ублажени. Ово је важно нагласити да се не би створила заблуда како су измене у румунском тексту ДЗ, чије се упориште може препознати у тадашњим приликама у Провинцијалу, сведочанство о његовој примени. Нема доказа да је Законик – било на српском било на румунском језику – примењиван. Он је, заправо, био политичко-идеолошки инструмент у државотворним настојањима карловачких митрополита.1 Ни на једном сачуваном препису Карловачке верзије млађе редакције не пише по чијем се налогу и због чега преписује, нема ниједан формални наслов који би се очекивао од службеног црквеног акта. Нема доказа да је служио као извор права чак и у оним питањима у којима је црква имала судску надлежност. Међу правним приручницима којима су се руководиле епархијске конзисторије наведене су искључиво збирке канона. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Српска академија наука и уметности | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200163/RS// | sr |
dc.rights | closedAccess | sr |
dc.source | Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776) | sr |
dc.subject | Законик цара Стефана Душана | sr |
dc.subject | Рум | sr |
dc.subject | румунски живаљ | sr |
dc.title | Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак | sr |
dc.type | bookPart | sr |
dc.rights.license | ARR | sr |
dc.rights.holder | Српска академија наука и уметности | sr |
dc.citation.epage | 352 | |
dc.citation.spage | 265 | |
dc.citation.volume | 5 | |
dc.description.other | Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права IV Монографија изашла из штампе 2022. | sr |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.cobiss | 51738121 |