Речник и регистар Душанова законика и Епитимијног номоканона у румунском преводу

Abstract

Поглавље садржи речник и регистар румунског превода Душанова законодавства. Одреднице у регистру наведене су у латиничкој транскрипцији, будући да у данашње време само мали број стручњака чита, транскрибује и тумачи старе румунске текстове писане ћирилицом. За одређивање заглавне форме, тј. за нормализацију одредница користе се стварне потврде из рукописа, а не правописна норма савременог румунског језика. Иако је већина потврда из текста, реконструисани номинативи или инфинитиви, истоветна с ликовима у савременом румунском језику, одступања су неизбежна, не само зато што је реч о тексту из XVIII столећа, већ и зато што је писан ћирилицом, у којој су важила особена, уз то недоследна, правила за графијско репродуковање гласова румунског језика, тј. за обележавање гласовне вредности слова. Уколико се једна реч јавља у више варијаната, за заглавну форму узима се она с највећом учесталошћу, док се остале обележавају као варијанте уз основну одредницу и у празним одредницама. Инфинитив се наводи у складу с правилима румунске граматике и лексикографије – с препозицијом а (рефлексивно a să/a se), а место у абецедном реду почива на првом слову (или словима) глаголске основе. У навођењу примера, пре свега у ширим спојевима или предлошко-падежним конструкцијама, задржава се изворно стање.