Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

Територијална подела и представници локалне управе у средњовековној босанској држави у 13. и 14. веку

dc.creatorMišić, Siniša
dc.date.accessioned2023-08-22T17:08:50Z
dc.date.available2023-08-22T17:08:50Z
dc.date.issued2010
dc.identifier.issn2217-4338
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4708
dc.description.abstractTh is paper studies the formation and geographic volume of the lands out of which the medieval Bosnian state consisted of, as well as the way of formation and disappearance of certain lands, which could be seen from the title of the Bosnian rulers during the 13th and 14th century. Th e importance of the land of Bosnia, as the oldest and most signifi cant Bosnian state, has been specially emphasized. Th e role of land as an administrative unit headed by the duke or knez has been also emphasized. In that particular sense, the most important were Bosnia, Usora and Donji Kraji, which had the most developed administration.sr
dc.description.abstractЗемље које ће од 12. до 15. века сачињавати босанску државу настајале су на различите начине и у различито време. Најстарије (Босна, Доњи Краји, Усора и Соли) су формиране у 11. и 12. веку и на њихово образовање је утицало политичко организовање и постојање удеоних кнежевина у 12. и 13. веку, као и организовање угарске бановине на северу. Име земље Босне се временом проширило и на целину државне територије. Ширењем територије босанска дражава је обухватила и неке старе историјске области (Хум, Травунија), а и земље Дрину и Лим. У интитулацијама босанских владара остала је Хумска земља, а у титули Косача земља Дрина. Травунија и Лим су се утопиле у нове управне јединице земље Приморје и Подриње, али оне нису успеле да изграде јак управни апарат, па су остале у сенци старијих земаља. Анализом сведока у босанским повељама утврдјено је да су најчвршће организовану земаљску управу имале земље Босна, Усора, Западне стране и Хум. На челу њихове управе стајао је земаљски војвода и земаљски кнез. Они су представници локалне управе и њени главни носиоци. Земље као сто су Доњи Краји, Подриње нису имале тако чврсто организовану управу, па су у појединим периодима биле подчињаване управи других земаља. У 15. веку војводе потискују кнежеве у други план. Поред земаљског војводе у босанској држави се од 1332. јавља и титула великог војводе коју носи Владислав Галешић.sr
dc.language.isoensr
dc.publisherOdeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradusr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177010/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceBeogradski istorijski glasniksr
dc.subjectlandsr
dc.subjectadministrationsr
dc.subjectBosniasr
dc.subjectUsorasr
dc.subjectDonji Krajisr
dc.subjectdukesr
dc.subjectknezsr
dc.subjectzemljasr
dc.subjectupravasr
dc.subjectBosnasr
dc.subjectvojvodasr
dc.titleTerritorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th centurysr
dc.titleТериторијална подела и представници локалне управе у средњовековној босанској држави у 13. и 14. векуsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.issue1
dc.description.otherStariji brojevi Beogradskog istorijskog časopisa su dostupni na sajtu fakulteta https://www.f.bg.ac.rs/istorija/big http://147.91.75.9/manage/shares/BIG/BIG_01_2010.pdfsr
dc.identifier.fulltexthttp://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/11612/bitstream_11612.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708
dc.type.versionpublishedVersionsr


Dokumenti

Thumbnail

Ovaj dokument se pojavljuje u sledećim kolekcijama

Prikaz osnovnih podataka o dokumentu