Obrazovna politika: globalni i lokalni procesi

Abstract

Razvoj obrazovanja u jednom društvu dobrim delom zavisi od stepena razvijenosti i funkcionalnosti postojeće obrazovne politike. Unapređivanje funkcionisanja obrazovnog sistema i prakse vaspitnoobrazovnog rada odvija se kroz niz reformskih procesa i aktivnosti, što podrazumeva temeljno planiranje promena koje se žele ostvariti i osmišljavanje načina na koji će se one u praksi sprovoditi. U tom smislu, reformski napori u obrazovanju neodvojivi su od procesa stvaranja obrazovnih politka. Međutim, odluke koje donose nosioci obrazovne politike ne mogu se posmatrati odvojeno od njihove realizacije u praksi. Planirane promene često nisu sprovedene onako kako su bile zamišljene, ili bar ne u potpunosti. Da bi političke odluke bile smislene i svrsishodne, a praktična rešenja razvoja školskog obrazovanja uspešno primenjena neophodno je imati u vidu uslove u kojima se obrazovanje odvija i obezbediti pretpostavke za uspešno sprovođenje planiranih promena. Ovo je posebno važno imati na umu u današnje vreme kada, usled procesa globalizacije i pod uticajem delovanja međunarodnih aktera, dolazi do intenzivne razmene koncepata, ideja i rešenja u oblasti obrazovanja i kada spoljašnji uticaji na nacionalnu politiku obrazovanja postaju izraženiji nego ranije. Primetno je da mnoge zemlje nastoje da prate globalne tendencije u razvoju obrazovanja, kao i da su ciljevi reformskih procesa sve sličniji širom sveta. S druge strane, neosporno je da se politike zasnovane na istim idejama i rešenjima sasvim različito manifestuju u različitim obrazovnim sistemima i da dovode do drugačijih efekata. Naime, donosioci odluka se neretko opredeljuju da koriste iskustva drugih zemalja u obrazovnoj politici i praksi i preuzimaju ono što u drugoj sredini dobro funkcioniše. Iako tuđa iskustva mogu biti korisna za kreatore obrazovne politike, njihovo nekritičko preuzimanje, bez temeljnog preispitivanja obeležja sopstvenog konteksta, obično ne dovodi do željenih rezultata. Istraživači u oblasti obrazovanja mogu pružiti značajan doprinos procesu razvijanja i praćenja, ali i kritičkog preispitivanja obrazovnih politika. Od njih se očekuje da informišu kreatore obrazovnih politika, tj. da nalazima svojih istraživanja utiču na proces donošenja odluka. Međutim, oni imaju važnu ulogu i u kritičkom razmatranju samog procesa stvaranja i sprovođenja obrazovnih politika – činilaca koji na njih utiču i efekata koji se ostvaruju, kao i ideoloških i vrednosnih opredeljenja na kojima se temelje.