| dc.description.abstract | Српске храмове подизане током XIII века, чији су ктитори углавном били чланови владарске породице Немањића, као и поједине раније саграђене али обнoвљeне у том столећу красе фреске изведене у складу с начелима монументалног сликарства. Данас су оне у већој или мањој мери оштећене, а понегде и у потпуности уништене. Садржина првобитног сликарства на оштећеним местима се понекад може утврдити, између осталог, на основу сличности с другим, сродним али боље очуваним, програмима. Избор и распоред тема у српским храмовима, једним делом, заснован је на програмским решењима примењиваним у декорацији цркава византијског света у XIII веку. Ипак, у програмима српских цркава XIII века појављују се и многе друге теме, будући да је на њихово уобличавање утицало више чинилаца. Осим традиције и духа времена, у складу с којима је живопис настао, важну улогу су имали и намена, посвета и архитектура храма, као и нарочити захтеви ктитора. Увођење неких нових тема и, истовремено, богаћење сликаног програма, које се у српском живопису опажа нарочито у последњим деценијама XIII века, најављују програме тематски развијеније од рашких и чине спону са сликарством наредног столећа. По свему томе, српско сликарство XIII столећа представља важно сведочанство о средини и времену свог настајања. | sr |
