Устоличење невидљивог. Ка разумевању порекла и развоја иконографије празних престола и хетимасије у периоду касне антике

Abstract

Мотив хетимасије један је од распрострањенијих и сло- женијих у средњовековној иконографији и он своје корене има у грчко-римским и јудејским празним престолима невидљивог или одсутног божанства. Он се постепено развија у касноантичком периоду, а свој пун процват доживљава у средњем веку. Од XI века се појављује у сце- нама Страшног суда где носи есхатолошку конотацију (Пс 9, 7–8). Уз преглед досадашњих начина сагледавања овог проблема, овај рад нуди другачије могућности ту- мачења порекла и развоја мотива празног престола и хетимасије у касној антици.

The motif of hetoimasia is one of the most widespread and most complex in medieval iconography, and it has its roots in the Graeco-Roman and Jewish empty thrones of an invisible or absent deity. It gradually developed during the Late Antique period, and experienced its full flourishing in the Middle Ages. It has been appearing in the scenes of the Last Judgment since the eleventh century and, as such, inherits an eschatological connotation (Ps. 9: 7–8). Besides a survey of the earlier ways of percieving this problem, this paper offers alternative possibilities for interpreting the origin and development of the motifs of empty thrones and hetoimasia in Late Antiquity