Pretraživanje
Prikaz rezultata 31-40 od 108
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Hrisovulje cara Stefana Dušana o Svetom Petru Koriškom sa sabora u Krupištima
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Источном СарајевуМеђуопштински историјски архив у Чачку, 2012)
Рад се бави трима повељама у којима се решавају спорови везани за поседе Светог Петра Коришког и земљишне односе између Хиландара и Светих Арханђела. Све оне су резултат рада сабора на Крупиштима 1355. године. Прва повеља ...
Општа Хрисовуља цара Стефана Душана Хиландару (1348. године)
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Источном СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2015)
Дипломатичкој анализи је подвргнут препис Опште хиландарске хрисовуље цара Стефана Душана. Указано је на интероплације у препусу, одступаља од дипломаричког формулара, као и повезаност овог документа са другим повељама од ...
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Академик Милош Благојевић (1930-2012)
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2015)
Биографија академика Милоша Благојевића. Уочи Видовдана 2012. године преминуо је академик и дугогодишњи професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Милош Благојевић....
Хрисовуља краља Стефана Душана о оснивању Злетовске епископије
(Stari srpski arhiv, 2014)
Рад се бави хрисовуљом цара Стефана Душана о оснивању Зле
товске епископије из 1346/1347. године. У питању је препис из нешто после
половине ХIV века, веран оригиналу. Ова исправа је настала као последица
одлука донетих ...
Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2008)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен воштаним печатима Беља-
ка и Радича Санковића. Њоме браћа уступају жупе Конавле и Витаљину Ду-
бровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске госпо-
де. ...