Претраживање
Приказ резултата 51-60 од 65
Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja
(Društvo za antičke studije Srbije, 2018)
U radu se analiziraju arenge srpskih srednjovjekovnih povelja u svjetlu njihovih pozivanja na hrišćanske svetitelje i vladare, velike ratnike, lične zaštitnike vladara. Posebno je važan osvrt na hrišćanske uzore koji su ...
Тактика Дарија III у бици код Иса
(Друштво за античке студије Србије, 2021)
У модерној историографији, још од времена великог немачког историчара XIX
века, Јохана Густава Дројзена (Johann Gustav Droysen, 1808-1884), преовлађује уверење да
последњег краља ахеменидске Персије Дарија III нису ...
Domentijan o ktitorstvu i ktitorskim pravima Stefana Nemanje - monaha Simeona / Domentian about founding (ktetorship) and ktetor rights of Stefan Nemanja – Monk Simeon
(Центар за црквене студије, Ниш, 2024)
Доментијаново дело је ризница за сагледавање не само тога које је манастире Стефан Немања основао, већ и која је ктиторска права завредио. Кроз Доментијанов опус може се пратити наслеђивање ктиторства у Немањиним задужбинама. ...
Српска четничка акција у источном Повардарју 1911-1912 / Serbian Chetnik Organisation in the Eastern Povardarje 1911–1912
(Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“Катедра и Семинар за Византологију Универзитет у Београду - Филозофски факултетЦентар за византијско-словенске студије Универзитет у НишуПедагошки факултет у Врању Универзитет у Нишу, 2021)
Након младотурске револуције 1908, српска четничка акција је престала да се спроводи, као и герилске акције комита и андарта. Након доношења устава у Османском царству Српска четничка организација претопила се у српску ...
Konstantin Filozof kao izvor u novijoj srpskoj istoriografiji
(Društvo za antičke studije Srbije, 2013)
U sagledevanju srpske istorije 15. veka spis Konstantina Filosofa Život despota Stefana Lazarevića je nezaobilazan i ključni izvor. Proučavanje Despotovine ili biografije despota Stefana Lazarevića nisu mogući bez njegove ...
Успех Призренске богословије у стварању свештеничког и учитељског подмлатка у Старој Србији 1871-1896. / Success of the Prizren seminary in the creation of priest and teacher youth in Old Serbia 1871–1896.
(Епархија Рашко - Призренска, 2021)
Основни задатак Православне српске богословије у Призрену у првих 25 година њеног постојања био је „да спрема младиће српске народности и православне вере у Отоманској империји за народне свештенике и учитеље”. Од оснивања ...
Василије Трбић, од хиландарског јерођакона до српског велешког војводе (Прилог изучавању биографије 1881–1906.)
(Српски културни центар Вуковар, 2021)
У раду је дата критика аутобиографских података у мемоарима Василија Трбића, српског четничког војводе из времена српске четничке акције у Старој Србији с почетка 20. века. Искази у мемоарима поређени су са необјављеном ...
Настојатељ манастира у Правилу Св. Бенедикта Нурсијског и у Хиландарском и Студеничком типику Св. Саве / Monastery custodian according to the rules of St. Benedict of Nursia and the Typikons of Hilandar and Studenica of St. Sava
(Центар за византијско‒словенске студије Универзитета у НишуМеђународни центар за православне студијеЦентар за црквене студије, Ниш, 2022)
У овом раду излажемо резултате упоредног сагледавања дужности
настојатеља у Правилу Св. Бенедикта Нурсијског и у типицима које је седам векова
касније, под непосредним утицајем наслеђа из једне другачије монашке ...
Povratak normalnom životu – Suočavanje sa posledicama epidemija kuge u južnoj Ugarskoj u 18. veku
(Naučno društvo za istoriju zdravstvene kultureFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2023)
Saopštenje ima za cilj da prikaže kakve posledice na život ljudi su ostavljale
brojne epidemije kuge koje su pogađale oblasti južne Ugarske tokom 18. veka.
U istoriografiji tema epidemije kuge je uglavnom prikazana sa ...
Шест царских градова (1830–1867)
(Андрићев Институт, Андрићград, 2020)
Хатишерифима из 1830. и 1833. године Кнежевина Србија је стекла аутономни статус у Османском царству. Одредбама истих хатишерифа под ингеренцијом османске власти остало је шест утврђених градова у Кнежевини Србији: Београд, ...