Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 31
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Државност и државна управа у Зети Црнојевића
(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2017)
Рад се бави испитивањем српске средњовековне државсости и управе у Зети Црнојевића, Без обзира на ратове са српским деспотом свест о државсности и припадности није могла бити потиснута код стсновиштва у Зети.
Popis imanja Htetovskog manastira
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2022)
Доносимо ново критичко издање документа који представ-
ља попис имања Хтетовског манастира Свете Богородице. Овај документ је
јединствен међу српском средњовековном грађом и спада у групу вревија.
Поред основних ...
Шар-планина у средњем веку / Šar-Mountain in the Middle Ages
(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2021)
Рад се бави политичким развојем простора Шар-планине, која је
у средњем веку била граница између Византије и Србије, а једно време и
Турске и Србије. На основу дипломатичких извора показује се да су обронци ове планине ...
Повеља патријарха Саве IV о поклону челника Милоша Хиландару
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2019)
У раду је представљена повеља којом патријарх Сава IV потврђује прилог челника Милоша Повика Хиландару. Исправу о поклону челника Милоша пре тога је издао цар Урош, а патријарх само потврђује својим ауторитетом овај првни ...
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Ungarn in der jugoslawischen Außenpolitik 1918–1941
(Berliner Wissenschafts-Verlag, 2022)
This paper will analyze the role of Hungary in the Foreign Policy of the first Yugoslav state. The main focus in on political bilateral relations, which are analyzed from the perspective of the state interests of the two ...
Повеља цара Стефана Душана Хиландару за забеле Понорац и Крушчицу и трг Книнац
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2016)
Један од докумената издатих након сабора на Крупиштима односи се на утврђивање међа забела Понорац и Крушчица. Статус трга Книнац, који предстваља један од најстаријих хиландарских поседа прецизиран је овим актом...