Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 12
Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2008)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен воштаним печатима Беља-
ка и Радича Санковића. Њоме браћа уступају жупе Конавле и Витаљину Ду-
бровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске госпо-
де. ...
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Profesor Miloš Blagojević i njegov rad na srpskoj diplomatici
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Поводом јубилеја професора Милоша Благојевића, 75-годишњице живота и 43 године научног рада, редакција Старог српског архива одлучила је да му посвети четврту свеску овог младог, али већ афирмисаног часописа.
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Prizrenskoj episkopiji
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2009)
Хрисовуља је оригинал писан на пергаменту, лепим уставним писмом, цр
ним мастилом, сем црвених иницијала на почетку реченица. У доњем делу
пергамент је знатно оштећен, а последња три реда су исчилела. Овом хрисо
вуљом ...
Tabellae defixionum sa nekropole Gromilice na Kosmaju
(Beograd: Srpsko arheološko društvo, 2009)
Tokom sistematskih iskopavanja nekropole Gomilice u Guberevcu na Kosmaju, u grobu 109, osim uobičajenih priloga, nađene su dve olovne pločice (tabellae defixionvm) sa urezanim natpisima. Prilikom stavljanja u grob bile su ...
Dve dedikacije Jupiteru iz Narodnog muzeja u Šapcu
(Šabac: Narodni muzej, 2006)
U Narodnom muzeju u Šapcu čuvaju se dva žrtvenika posvećena Jupiteru. Božanstvo na prvom nosi epitet Fulgurator ili Fulminator, dok na drugom stoji Iovi Optimo Maximo Silvano. Uzete zajedno, ove dve are doprinose formiranju ...