Претраживање
Приказ резултата 1-9 од 9
Profesor Miloš Blagojević i njegov rad na srpskoj diplomatici
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Поводом јубилеја професора Милоша Благојевића, 75-годишњице живота и 43 године научног рада, редакција Старог српског архива одлучила је да му посвети четврту свеску овог младог, али већ афирмисаног часописа.
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2008)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен воштаним печатима Беља-
ка и Радича Санковића. Њоме браћа уступају жупе Конавле и Витаљину Ду-
бровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске госпо-
де. ...
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Hrisovulja cara Stefana Dušana o poklanjanju crkve Svetog Nikole u Psači manastiru Hilandaru
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Хрисовуља представља интерполисани препис изгубљене оригиналне хрисовуље цара Душана са краја његове владе (1354–1355) властелину Влатку Паскачићу. Њоме је дозвољено Влатку да цркву Светог Николе у Псачи, са метохом, потчини ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Prizrenskoj episkopiji
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2009)
Хрисовуља је оригинал писан на пергаменту, лепим уставним писмом, цр
ним мастилом, сем црвених иницијала на почетку реченица. У доњем делу
пергамент је знатно оштећен, а последња три реда су исчилела. Овом хрисо
вуљом ...