Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 31
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Profesor Miloš Blagojević i njegov rad na srpskoj diplomatici
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Поводом јубилеја професора Милоша Благојевића, 75-годишњице живота и 43 године научног рада, редакција Старог српског архива одлучила је да му посвети четврту свеску овог младог, али већ афирмисаног часописа.
Хрисовуља краља Стефана Душана старцу Григорију
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Источном СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2013)
Рад се бави хрисовуљом краља Стефана Душана старцу Григорију од 19. маја 1343. године. Њоме је овом старцу на доживотно уживање уступљена стара црква Светог Петра Коришког, јер је он приложио Светим Арханђелима нову цркву ...
Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2008)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен воштаним печатима Беља-
ка и Радича Санковића. Њоме браћа уступају жупе Конавле и Витаљину Ду-
бровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске госпо-
де. ...
Општа Хрисовуља цара Стефана Душана Хиландару (1348. године)
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Источном СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2015)
Дипломатичкој анализи је подвргнут препис Опште хиландарске хрисовуље цара Стефана Душана. Указано је на интероплације у препусу, одступаља од дипломаричког формулара, као и повезаност овог документа са другим повељама од ...
Државност и државна управа у Зети Црнојевића
(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2017)
Рад се бави испитивањем српске средњовековне државсости и управе у Зети Црнојевића, Без обзира на ратове са српским деспотом свест о државсности и припадности није могла бити потиснута код стсновиштва у Зети.
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...