Представа краљице Наталије у време проглашења Краљевине Србије

Abstract

Визуелне представе Наталије Обреновић, којима је она јавно промовисана у улози кнегиње и потом краљице, с временом су мењале своје обрасце, проширујући се и на различите уметничке медије. Једна од прилика када се присуство њене јавне слике више потраживало дошла је с проглашењем Краљевине Србије 1882. године. Тим поводом рађене су графичке представе, које су махом у периодичним листовима популарисале Наталију као српску краљицу. У исто време започео је и период интензивнијег портретисања краљице у сликарском и вајарском медију, који је трајао све до тренутка када је пољуљан њен положај. Посматрајући збирно портрете овог периода, приметно је да се њима овог пута нормирала слика краљице у елитном модном издању.

The portraits of Queen Natalija Obrenović testify to the development of her public representation. From the very beginnings of Natalija’s role as the Serbian princess in 1875, her image was introduced to the public, promoting the new dynastic status that she gained by marrying Prince Milan Obrenović. The popularisation of the new Serbian princess was initially mainly based on photographs, as well as graphic portraits. One of the most important images was the official oleograph portrait of young Princess Natalija, made in pair with the portrait of Prince Milan. Ensuring that her appearance was positively received, she was presented wearing the national costume. In her further public appearances, the same costume took the place of her ceremonial suit, nationalising her image. Important political and state events were special occasions when the need for the ruler’s public images was met. Such an event was the proclamation of Serbia as the Kingdom in 1882. New portraits of Natalija, now in the status of the first Serbian queen, were presented to the public. They reached a wide audience owing to the press that served as the main tool in presentation of her image. In 1882, her first ceremonial portrait was made in large format by renowned artists Vlaho Bukovac and Hans Canon. Thereafter, the production of Queen Natalija’s portraits intensified considerably. Artists such as Stevan Todorović, Friedrich Wailand, Petar Ubavkić and Alajos Stróbl immortalised the queen’s image to a significant extent through the mediums of painting and sculpture. All these portraits had a single key feature of Queen Natalija’s appearance – the elite fashion dresses as the main rhetoric of her public image.