Становништво "отргнутих предела" и разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834 - између страха и наде

Abstract

У раду је приказан утицај просеца разграничења Кнежевине Србије и Османског царства на живот становника отргнутих нахија у периоду 1830–1834. године. На почетку рада приказани су догађаји до којих су довеле прве вести о разграничењу на простору Старовлашке, Јадарске и Рађевачке нахије. Главни акценат стављен је на питање колективног страха који је био присутан код житеља ових крајева током читавог периода разграничења, при чему је указано на његове главне изворе. Такође, приказана је и њихова несагорива жеља и нестрпљење да коначно постану део Кнежевине Србије и уживају оне привилегије које је са собом носио живот у њој, посебно од 1830. и издавања Другог хатишерифа. Последњи сегмент рада приказује последице повлачења и обележавања граничне линије почетком 1834. на живот појединаца са обе стране границе. Рад је написан на основу необјављене и објављене грађе и релевантне литературе.

Demarcation between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire was a process which lasted for a full four years and affected the lives of the inhabitants of those regions where the demarcation was conducted. The first news of this demarcation and of the arrival of the committee which would ascertain the general direction of the future border left an impact on the lives of the populace of those areas which were to enter into the Serbian state. Fear and hope were the dominant emotions experienced by the inhabitants of the captured nahiyahs from 1830. The sources of fear in the period between 1830 and 1834 (when the process of demarcation ended) were various: fear of the Turks, fear of betrayal, fear of burdensome taxes, but what especially marked the lives of the populace of this region was a fear of remaining further under Ottoman rule, on the one hand, and the hope that they would soon become subjects of the Principality of Serbia, i.e., that their villages would become part of the Serbia state, on the other hand. After the final demarcation had been conducted, a majority of these villages did fall under Serbian jurisdiction, even though there were those that, in the period between 1830 and 1834 had been under Prince Miloš’s authority, but remained on the other side of the demarcation line and under Ottoman authority until 1912.