Мобилијар Обреновића из београдског Старог конака у манастиру Раковица

Abstract

Манастир Раковица крај Београда помиње се у писаним изворима први пут почетком XVI века. Народно предање тренутак оснивања и изградњу манастирске цркве посвећене Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу везује за време владавине српских краљева Драгутина и Милутина. Честа турска пљачкања и похаре довела су до измештања манастира са првобитне локације на место где се данас налази. За манастирску прошлост значајне су две даровне повеље с почетка XVIII века, прва влашког војводе Константина Бранковеана Бесарабе важна због могућег датовања времена установљења првобитног манастира током XIV века. Другом повељом дате су повластице манастиру од руског императора Петра Великог. Половином XVIII века раковички калуђери због Аустро-турског рата беже у Срем, носећи са собом црквене драгоцености, задржавши се у манастиру Велика Ремета. Обнова манстирског живота наступа са Првим српским устанком, те је уз северни зид манастирске цркве након погибије 1806. године, сахрањен Васа Чарапић. Након Другог устанка, кнез Милош Обреновић започео је са уређивањем имања и обновом самог манастира током 1822. године. Тада је изграђен конак на два спрата са келијама за калуђере, трпезаријом и „великолепним квартиром“ кнеза Милоша. Обнова манастирске цркве изведена је новцем кнеза Милоша и његовог сина кнеза Михаила између 1861. и 1862. године. Такође кнез Михаило даровао је сто дуката за изградњу и осликавање новог иконостаса. Новац за обнову „старог конака“ и изградњу црквене звонаре 1865. године дала је Томанија Обреновић, након чега је подигла „нови конак“ назван „Томанијин конак“. У припрати манастирске цркве до недавно налазиле су се породичне гробнице Јеврема и Томаније Обреновића, као и генерала Блазнавца, док су уз цркву сахрањени Симка Обреновић и Тодор, син кнеза Милоша. Манастир Раковица је у другој половини XIX века постао званично дворски манастир Обреновића, што га убраја у најзначајније династичке сакралне топосе. Након Мајског преврата манастиру Раковици као династичкој и гробној цркви Обреновића дарован је део дворског мобилијара из београдског Старог конака који потиче из времена кнеза Михаила и краља Александра Обреновића.